- Delimar Vera je bila beba kada je u kući izbio požar, a majci su rekli da je dete nastradalo u požaru.
- Posle 6 godina ju je majka srela na jednom rođendanu i klupko istine je počelo da se odmotava.
Kada je Delimar Vera imala samo šest godina, žena za koju je verovala da joj je majka rekla joj je da postoji "loša žena" koja želi da je odvede.
"Nećeš joj dozvoliti da te odvede, zar ne?"
Mala Vera je obećala da neće nikuda otići. Nije mogla ni da zamisli koliko će ta rečenica jednog dana dobiti jezivo značenje.
Jer žena koja joj je to rekla, Kerolajn Koreja, zapravo ju je kao novorođenče otela od biološke majke, odvela iz Filadelfije u Nju Džersi, promenila joj ime iz Delimar u Alija i godinama je odgajala kao svoje dete.
"Neverovatno mi je kada pomislim da je ta 'loša žena' o kojoj je Kerolajn govorila zapravo bila moja prava majka", kaže Vera danas.
Beba je nestala bez traga
Vera je rođena u Filadelfiji u decembru 1997. godine. Samo deset dana kasnije, u porodičnoj kući izbio je požar. Kada je vatra ugašena, u sobi u kojoj je beba spavala nije pronađen nijedan njen prepoznatljiv ostatak. Lekari i istražitelji zaključili su da je dete stradalo u požaru.
Njena majka Luz Kuevas odbijala je da prihvati tu verziju.
Šest godina kasnije, na rođendanskoj proslavi jednog člana porodice, ugledala je devojčicu.
Nešto joj je bilo poznato. Osmeh. Rupice na obrazima. Izraz lica.
"Prišla sam ka njoj. Sećam se da sam pomislila: 'Ova žena je tako lepa'", priseća se Vera svog susreta sa biološkom majkom.
Kuevas je bila uverena da je pronašla ćerku. Uspela je da uzme nekoliko vlasi devojčicine kose i odnese ih policiji, zahtevajući DNK analizu.
Rezultat je potvrdio ono što je majčino srce već naslućivalo. Devojčica je bila njena ćerka.
Umesto srećnog kraja, počeo je novi život
Vest o pronalasku otete devojčice obišla je svet. Priča je predstavljana kao pravo čudo – majka koja je pronašla dete za koje je šest godina verovala da je mrtvo.
Ali za Veru tu nije postojao jednostavan "srećan kraj". Sa šest godina morala je da počne potpuno novi život. Dobila je novu porodicu, novu školu, novi grad i novo ime. Njeni biološki roditelji govorili su španski, dok ga ona nije znala, a ona nije razumela engleski.
"U početku sam mrzela ime Delimar. Želela sam svoje staro ime", kaže ona.
Imala je samo jednu fotografiju iz "prvog života". Gledala ju je i verovala da će se jednog dana vratiti tamo gde pripada.
"Dugo sam mislila da je ovaj novi život samo privremen."
Još teže bilo je to što joj niko nije pružio odgovarajuću psihološku podršku.
"Svi su želeli fotografije, filmove i priču o čudu. Ali niko nije seo sama nama i pitao: 'Da li ste dobro? Da li vam je potrebna pomoć?'"
"Bila sam veoma ljuta"
Prve godine nakon povratka biološkoj porodici nisu bile lake.
Delimar je imala problematičan odnos sa majkom, koju opisuje kao veoma strogu i zaštitnički nastrojenu.
"Jednom me je već izgubila. Bila je užasnuta pomišlju da ponovo odem u svet."
Sa devet godina Delimar je odlučila da više ni od koga ne želi da zavisi. "Pomislila sam: 'Biću samostalna.'"
A onda je, oko 12. godine, počela da razume šta joj se zapravo dogodilo.
"Počela sam da shvatam da sam bila oteta, da se sve to zaista dogodilo. Bila sam veoma, veoma ljuta."
Počela je da se povlači i tone u depresivno raspoloženje. "Nisam osećala da imam sa kim da razgovaram."
Sa 15 godina završila je u domu za decu.
"Provela sam 15. rođendan u domu i nijedan od mojih roditelja me nije pozvao."
Sa 19 godina bila je u nasilnoj vezi
Narednih nekoliko godina Delimar se praktično sama snalazila. Radila je različite poslove, živela na različitim mestima i često menjala sredinu. Sa 19 godina bila je u nasilnoj vezi i živela u jednom od najopasnijih delova Filadelfije.
"Moj dečko je išao do prodavnice sa pištoljem za pojasom. Bilo je kao na Divljem zapadu."
Ali godinu dana kasnije dogodio se preokret. "Bilo mi je dosta toga da se osećam kao žrtva."
Počela je da štedi novac i jednog dana, dok njen partner nije bio kod kuće, spakovala je stvari i otišla.
"Stan je bio veličine plakara, ali bio je moj i obožavala sam ga."
Danas je bliska sa porodicom
Godine 2018. upoznala je Ajzaju, koji je danas njen suprug. Za razliku od prethodne veze, ovaj odnos ju je približio porodici.
"Počeli smo više da provodimo vreme sa mojima."
Danas kaže da su veoma bliski.
"Tata živi u Portoriku, ali me pozove i razgovaramo po sat vremena. Mama i ja pričamo nekoliko puta nedeljno. Braća su mi najbolji prijatelji."
Delimar danas živi mirnim životom u Filadelfiji sa suprugom i 11-godišnjim pastorkom. Radi od kuće i vreme provodi sa svojim psom i mačkom.
"Ponekad zaboravim da se sve ovo dogodilo."
"Moram da se usredsredim na ono što se dešava sada"
Njena priča sada je pretočena u dokumentarni film, koji joj je, kako kaže, pomogao da se suoči sa delovima prošlosti koje je dugo potiskivala. Film joj je omogućio i da ponovo stupi u kontakt sa ženom koja se o njoj brinula tokom prvih šest godina života.
Takođe je prvi put direktno pitala oca da li je imao bilo kakvu ulogu u njenoj otmici, s obzirom na to da je otmičarka tvrdila da joj je zapravo devojčicin otac dao dete. Međutim, sve misterije nisu rešene. I možda nikada neće biti.
"Prihvatila sam da možda neću imati sve odgovore. To je jedini način da nastavim dalje. Moram da se usredsredim na ono što se dešava sada."
Danas voli svoje ime
Delimar je na kraju prihvatila ime koje je nekada želela da odbaci.
"Kao odrasla osoba, volim svoje ime. Nikada nisam upoznala drugu Delimar."
A u njemu, kaže, danas prepoznaje i deo svoje majke. "Imamo isti smeh i isti smisao za humor."
Njihova priča nije savršena bajka. Bilo je mnogo bola, ljutnje, nerazumevanja i godina tokom kojih je Delimar pokušavala da shvati ko je i gde pripada. Ali danas o svojoj majci govori sa zahvalnošću.
"Naučila me je da budem snažna, samostalna, da vodim domaćinstvo i da brinem o detetu."
Posle svega što joj se dogodilo, Delimar više ne pokušava da promeni prošlost. "Moram da se fokusiram na svoje 'sada'".
I upravo tu, čini se, konačno pronalazi svoj mir.
U galeriji ispod pogledajte i najlepše citate o porodici:
BONUS VIDEO:
