- Istraživanja pokazuju da čak 91 odsto majki oseća majčinsku krivicu, a u generaciji milenijalki taj broj je i do 95 odsto.
- Neuronaučnica kaže da je najveći problem u onome što govorimo sebi i daje savete kako da se rešite ovog tereta.
Ako ste se ikada osećali kao loša majka zato što ste za večeru poslužili pahuljice, izgubili živce nakon napornog dana ili samo umorno klimnuli glavom na još jedno "mama, gledaj ovo!" - niste jedini.
Novo istraživanje koje je sproveo Teleflora pokazalo je da čak 91 odsto mama oseća majčinsku krivicu, a gotovo tri četvrtine njih ponekad ima osećaj da ne rade dovoljno za svoju decu. Kod milenijalki taj broj raste na čak 95 odsto. Ali neuronaučnica dr Kira Bobinet kaže da problem možda nije u tome što mame rade "premalo", nego u tome kako njihov mozak obrađuje osećaj greške i neuspeha.
U mozgu postoji "alarm za neuspeh"
Dr Bobinet objašnjava da se duboko u mozgu nalazi mali deo zvan habenula, koji deluje poput alarma za greške. Njegov je posao da prepozna trenutke kada nešto pođe po zlu: kada pogrešimo, budemo odbijeni ili imamo osećaj da nismo dovoljno dobri. Kada se aktivira, može da smanji motivaciju, raspoloženje i osećaj nade. Drugim rečima, onaj težak osećaj nakon što ste viknuli na dete ili zaboravili nešto važno nije samo "u vašoj glavi", reč je o stvarnoj reakciji mozga.
"Majčinska krivica" nastaje kada se taj sistem stalno aktivira mislima poput 'trebalo bi', 'nisam dovoljno dobra' ili upoređivanjem s drugima", objašnjava dr Bobinet.
Problem nisu pahuljice za večeru, nego priča koju sebi govorimo
Ne reaguje mozak nužno na samu situaciju, nego na značenje koje joj pridajemo. Ako u sebi nosimo uverenja poput: „"Dobre mame uvek imaju sve pod kontrolom", "Nikada ne smem da pogrešim", "Deca uvek moraju da jedu zdravo", "Moram da budem strpljiva u svakom trenutku"... Onda i mala greška može da zvuči kao dokaz da nismo dovoljno dobre mame.
"Mozak tada ne reaguje na pahuljice za večeru, nego na misao: 'Ja sam loša mama'", kaže dr Bobinet. Dodaje i kako društvene mreže često dodatno hrane taj osećaj jer neprestano gledamo druge mame koje deluju organizovano, smireno i savršeno.
Pokušaj da budemo "još bolje" često samo pogorša problem
Mnoge mame na osećaj krivice reagujuu tako da pokušavaju još više: više aktivnosti, više truda, manje odmora i još veći pritisak na sebe. Ali dr Bobinet kaže da upravo tu mnoge žene upadnu u začarani krug. Nemogući standardi dovode do iscrpljenosti. Iscrpljenost dovodi do grešaka. Greške stvaraju još veći osećaj krivice. A onda ponovno pokušavamo da budemo "savršene".
"Što više pokušava da nadjača osećaj krivice savršenstvom, mozak ima više prilika da traži nove greške", objašnjava.
Šta zapravo pomaže?
Dobra vest je da se način na koji mozak reaguje može menjati. Dr Bobinet kaže da pomaže kada svesno promenimo način na koji razgovaramo same sa sobom. Umesto: "Ja sam loša mama", pokušajte da razmišljate: "Ovo nije prošlo kako sam htela. Šta mogu sledeći put da uradim drugačije?". Ona takav pristup naziva "iterativnim načinom razmišljanja" odnosno gledanjem na roditeljstvo kao na proces učenja, a ne kao na ispit koji moramo da položimo bez greške.
"Ne morate sve da znate odmah. Roditeljstvo nije nešto što morate savršeno da odradite iz prvog pokušaja. Učite usput", kaže dr Bobinet.
Osećaj krivice često govori koliko vam je stalo
Na kraju, dr Bobinet želi mamama da poruči nešto što mnoge retko čuju: Intenzivan osećaj krivice najčešće nije dokaz da ste loša majka nego da vam je mnogo stalo. "Glas koji vam govori da ne radite dovoljno nije vaše pravo ja. To je spoj načina na koji mozak reaguje i ogromnih očekivanja koja društvo stavlja pred majke", kaže za Mother.ly.
U foto-galeriji pogledajte i najlepše citate o porodici:
BONUS VIDEO:
Izvor: miss7mama.24sata.hr/Yumama