Majčinstvo je bezuslovna ljubav, a to najbolje zna Arina Lavrenteva Cerovac (20) majka dve devojčice, Nore i Maše. Ona je rođena i odrasla u Rusiji, u zapadnom Sibiru, a 2012. godine se sa porodicom preselila u Pulu. Tamo je završila osnovnu školu na italijanskom jeziku i pulsku gimnaziju. Arina je ostala u drugom stanju sa šesnaest godina, a za portal Žena.rs ispričala je svoju priču koja će mnogim mladim majkama da bude prava inspiracija i motivacija.
Arina je kao tinejdžerka postala majka. Njena svakodnevica se u mnogo čemu razlikuje od svakodnevice "običnih" dvadesetogodišnjaka. Ona ima dve ćerke, zaposlena je u kol centru, a trenutno je na trudničkom. Vodi svoj Instagram blog gde priča o odluci da rano postane majka, a nedavno je otvorila i TikTok profil gde prikazuje kako izgleda njen dan.
Luda ljubav kojoj nema kraja
Arina se sa suprugom upoznala početkom 2019. godine, bili su sticajem okolnosti u istom društvu, a znali su se iz viđenja već par godina.
"Počeli smo da se zabavljamo 2019. Ja sam tada imala 16, a on 19 godina. Venčali smo se 13. marta 2020. godine i bilo nam je potrebno dopuštenje mojih roditelja i svuda pošto sam bila maloletna (nisam još napunila ni 17 godina)."
Kada smo se upoznali, odmah smo se povezali. Ludo smo se zaljubili i viđali se stalno. Pre moje škole u 6 ujutro bih ja došla kod njega, a on bi mene pokupio nakon škole i čekao da završim s poslom. Već od prvog srednje nakon škole bih odlazila na posao kao animatorka u jednoj igraonici.
Mislim da svaki tinejdžer želi da ima neku finansijsku slobodu, pa mi je stvarno taj posao dobrodošao. Radila bih po 4 sata par puta nedeljno, ali bih zato uštedela i priuštila neke dugo željene stvari.
Odluka o preseljenju i samostalnosti
Arina nam je otkrila kako je imala nesuglasica sa roditeljima kada je počela da se zabavlja sa svojim sadašnjim suprugom, jer bi od jutra do mraka bila negde - prvo sa dečkom, pa u školi, pa na poslu, pa opet sa dečkom, a kod kuće bi bila samo kada je trebalo da se prespava.
"I logično da im se to nije nimalo sviđalo. Mislim da većina mojih vršnjaka prolazi kroz to, ali ja sam retka od onih koji su preuzeli odgovornost za sebe. U nekom trenutku je situacija u porodici eskalirala i shvatila sam da ako želim da ostanem sa roditeljima u dobrim odnosima bilo bi najbolje da probam da se odselim. Tu su mi oni dali svoj blagoslov. Tata pogotovo, bio je skroz za to da probam da se osamostalim i da se brinem za sebe, motivisao me je da zarađujem za svoje potrebe."
Drugi razred srednje škole i prva trudnoća
Mladi par je živeo tri meseca zajedno kada su saznali da je Arina trudna. "Prva reakcija je bila lagani šok. Bila sam tek u drugom razredu srednje i nisam znala kako bih povezala edukaciju i majčinstvo. Moj suprug je bio smiren, odmah mi je rekao da za njega jedini ispravni izbor da postanemo roditelji i za to želim da mu se zahvalim.
Ja, takođe, nisam ni pomišljala na prekid trudnoće, ali sam doživela veliki pritisak društva da učinim to. Govorili su mi da sam premlada i da ću uništiti svoj život, da će me partner ostaviti i da nikada više neću da budem u srećnim odnosima jer ko bi mene hteo sa detetom "na leđima".
Nakon par dana Arina je osvestila svoju realnost da će da postane mama u srednjoj školi, te je odlučila da to kaže roditeljima.
"To je bila moja najhrabrija odluka u životu. Ne sam čin, u smislu, da kažem roditeljima. Nego sabrati se, preuzeti odgovornost za sebe, svoju devojčicu i čvrsto stajati iza odluke da želim da rodim.
Mama i tata su vest dočekali smireno. Roditelji me nisu obeshrabrili. Nisu vikali. Rekli su samo da nam sad kreće totalno novo poglavlje u životu i da je njima to bilo najlepše razdoblje. Sigurna sam da su se brinuli, ali su to tada vrhunski sakrili. Nisu hteli da mi stvaraju dodatni pritisak s obzirom na to da nisam ni sama znala kako ću da nastavim sa školovanjem, a to mi je možda tada bio i najveći strah - da ću odustati od škole.
"Kao da se sve okrenulo u moju korist..."
Ali Arina nije odustala, porodila se 27. maja 2020. godine, a sve završne ispite je položila već na početku petog meseca. Profesori su bili puni razumevanja i veoma pažljivi prema njoj.
"Što se škole tiče, želim da se zahvalim svima što su mi omogućili da se pored svih promena u mom telu osećam i dalje kao "normalna tinejdžerka". Treći i četvrti razred sam završila od kuće. Bilo je to doba korone, pa se po izboru nastava mogla pratiti onlajn, a to je baš bilo zgodno za mene. Kao da se sve odjednom poklopilo u moju korist. I maturu sam izvrsno napisala, a i upisala fakultet (smer Marketing i preduzetništvo), ali nažalost sam brzo prestala da ga pohađam iako u skorije vreme planiram ponovno da se upišem."
Majčinstvo je sve promenilo
Kada je postala mama, sve se promenilo za 180 stepeni. Ispred nje je bilo maleno stvorenje i sve slobodno vreme dala je njemu.
"Prvih šest meseci je bilo zahtevno jer uz sve školske i kućne obaveze stvarno nisam stizala da odvojim vremena za sebe. Ali hvala mojoj mami koja je bila nežna prema meni i vodila me stopama majčinstva. Davala mi je korisne savete, a opet i prostora da sama spoznam ulogu majke."
Druga trudnoća je bila visokorizična
Arina ima dve ćerke, Mašu i Noru. Sa Mašom je trudnoća bila neočekivana, ali Nora je bila pravi izazov.
"Kada je Maša napunila godinu dana znala sam da želim još dece i ubrzo sam zatrudnela, ali trudnoća je rezultirala spontanim pobačajem. Bila sam tužna, ali nisam očajavala i nakon par meseci sam opet ostala trudna.
Bila sam na sedmom nebu od sreće jer sam mislila da mi se takva ružna situacija neće ponoviti, ali jeste. Nosila sam blizance i dobila sam dijagnozu zadržani abortus. Jednostavno su oko devete nedelje prestali da se razvijaju, ali su ostali u materici.
Morala sam da idem na prekid trudnoće i nakon nje sam postala jako anksiozna. Javljale su mi se misli da možda stvarno više neću moći da iznesem do kraja trudnoću jer ni doktori nisu znali uzrok pobačajima. Napokon toga sam zatrudnela sa Norom, ali i to je bila visokorizična trudnoća. Odmah sam obavesila nadređene na poslu i ostala kod kuće na očuvanje trudnoće.
Svakako, iskusiti majčinstvo po drugi put, bilo je skroz drugačije. Već sam bila uhodana u rutine i dečije potrebe, pa sam bila opuštenija. Dojenje je išlo glatko, dohrana isto, spavanje još bolje. Više sam uživala u trenutku i nisam se brinula za svaku sitnicu. A posebno je lepo kada sam spoznala Mašu kao jako brižljivu i strpljivu stariju sestru. Cure se jako vole i dele iste vibracije.
Osim podrške roditelja (uz mlađu sestru i brata), svakako bih izdvojila i podršku suprugove porodice. Dobro su se snašli u novim ulogama, od samog početka su bili tu za nas. Mislim da je istina kad kažu da je za odgoj deteta potrebno celo selo. Ja moje malo selo imam i jako sam zahvalna na tome."
(Žena/Yumama/T.A.S.)
BONUS VIDEO: