"Juče smo se moj muž i ja posvađali za vreme večere pred decom. Moja četvorogodišnja ćerka je zapušila uši rukama i vikala na nas da ćutimo! Moj dvogodišnjak je imao problema sa odlaskom u krevet, što je za njega neobično. Da li je to moglo imati veze sa svađom mame i tate?" Ovo pitanje postavila je mama na jednom forumu, a stručnjaci su saglasi - svađanje supružnika ispred deteta može da se odrazi negativno na njegovo mentalno zdravlje.
U prošlosti su mnogi stručnjaci govorili roditeljima da nema štete ako ih deca vide kako se svađaju, sve dok deca vide kako se roditelji mire. Međutim, nedavni razvoj neuroloških istraživanja dovodi u pitanje ovo gledište. Ispostavilo se da dok deca slušaju svađu, njihovi hormoni stresa rastu. U stvari, čak i beba koje spava registruje glasne, ljute glasove i doživljava nalet hormona stresa.
Dakle, istraživanje potvrđuje ono što svako dete može da vam kaže, a to je da je zastrašujuće kada odrasli viču jedni na druge. Na kraju krajeva, roditelji su izvor sigurnosti deteta. Kada se čini da su roditelji van kontrole, svet za mališane postaje zastrašujuće mesto. Ovaj odgovor na stres može izazvati anksioznost kod dece dugo nakon toga, uključujući i onemogućavanje deci da zaspe, jer hormoni stresa mogu satima ostati u telu deteta. Pošto deca ne mogu da se obrate odraslima koji se svađaju za utehu, oni potiskuju svoj strah, a on prelazi u anksioznost, dete može da počne da prkosi ili se loše ponaša. Možda je najgore od svega, kada odrasli viču jedni na druge, to deci daje poruku da kada ljudi imaju nesuglasice, vikanje je način na koji se komunicira.
Ipak, normalno je i dobro da deca nekad vide kako se roditelji međusobno ne slažu, odnosno kako imaju različita mišljenja i gledišta, kao i da jedna osoba može da pogreši, dok druga može da bude u pravu, i obrnuto. Ali takve razlike bi trebalo da se rešavaju mirnim putem i debatom, u cilju pronalaženja kompromisa. Ali, čim vaše neslaganje pređe u nepoštovanje ili vikanje, izlazite iz zdrave zone. Odlična je ideja da o tome unapred razgovarate i složite se da ćete, kad god neko od vas počne da aktivira taj "crveni alarm" tokom diskusije, odložiti svađu i nećete se raspravljati pred decom. Odaberite reč ili frazu koja signalizira "Hajde da o tome razgovaramo kasnije."
Šta da uradite ukoliko vas deca čuju da se svađate? Kako da smanjite štetu?
Važno je da im kažete stvari koje će pomoći da vam veruju da je porodica na putu konstruktivnog rešenja. Sprovedeno je istraživanje na 250 porodica srednje klase na severoistoku i srednjem zapadu. Roditelji su bili u zajedničkom životu najmanje 3 godine, a srednja starost dece je bila 15 godina. Ispitivali su su postkonfliktnu komunikaciju, emocionalnu sigurnost i prilagođavanje adolescenata. U anketi su pitali decu kako se osećaju kada su im roditelji rekli ili uradili sledeće stvari.
Deca su smatrala da su se najbolje osećala kada su im roditelji posle svađe rekli da:
- Neslaganje nije njihova greška.
- Sve će biti u redu.
- Kažu da se i dalje vole.
- Kažu da će i dalje biti zajedno.
- Istaknu da se neslaganje ne odnosi na dete.
- Kaže da vole dete.
- Pitaju dete da li je dobro.
- Zagrle ili poljube dete.
- Napomenu da će oni to rešiti.
Kada roditelji izgovore ove izjave nakon svađe, dete se oseća loše i može početi sebe da smatra krivim:
- Objašnjava da drugi roditelj radi loše stvari.
- Objašnjava da se roditelji ne mogu slagati.
- Objašnjava da imaju neke probleme.
- Roditelj komentarišu koliko su tužni.
- Objašnjava da drugi roditelj nije uvek osoba sa najviše razumevanja.
- Roditelj objašnjava da je do nesporazuma došlo zbog deteta.
- Roditelj se neprilično šali na račun drugog roditelja.
- Roditelj ostaje ljut nakon neslaganja.
- Roditelj se distancira od deteta.
- Roditelj postaje sve više frustriran detetom nakon neslaganja.
- Roditelj ima manje strpljenja sa detetom nakon neslaganja.
- Kaže detetu da ode u svoju sobu dok nastavlja da se svađa.
- Kaže da se nisu svađali, iako je dete sve čulo.
- Pretvara se da se ništa nije dogodilo.
Iskrena i otvorena komunikacija sa detetom je važna nakon ove situacije, ali pravo rešenje je raditi na mirnom prevazilaženju konflikta kako bi i dete usvojilo takav način postupanja u odnosima i osećalo se dobro i bezbedno u porodici.
Izvor: Yumama