- Izmene Zakona o sprečavanju nasilja u porodici trebalo bi da omoguće da i deca koja svedoče nasilju budu prepoznata kao žrtve i bolje zaštićena.
- Tatjana Macura poručuje da žrtve i svedoci nasilja treba da ga prijave institucijama, uz očekivanje brže reakcije i bolje povezanosti sistema.
Izmene Zakona o sprečavanju nasilja u porodici trebalo bi da omoguće efikasniju zaštitu dece koja prisustvuju nasilju, iako ono nije direktno izvršeno nad njima, izjavila je ministarka bez portfelja zadužena za rodnu ravnopravnost Tatjana Macura u emisiji "Uranak" na K1. Ona je pozvala žrtve, ali i sve koji svedoče nasilju, da ga prijave institucijama.
Govoreći o podršci zaposlenim roditeljima, Macura je ocenila da nijedan sistem nije bez nedostataka. Srbija, prema njenim rečima, pruža dobru podršku tokom porodiljskog odsustva i odsustva radi nege deteta, dok se roditelji u drugim državama suočavaju sa drugačijim problemima.
“Svaki sistem ima svoje prednosti i mane. Bez obzira na to što ponekad izgleda da je kod nas veoma složeno organizovati život, to je još uvek koliko-toliko lakše ili makar nije toliko skupo kao u nekim drugim državama” - rekla je Macura.
Lakša zaštita dece koja svedoče nasilju
Govoreći o najavljenim izmenama Zakona o sprečavanju nasilja u porodici, Macura je precizirala da su institucije i do sada štitile decu koja su svedočila nasilju, ali primenom drugih zakonskih mehanizama.
“Institucijama će sada biti mnogo lakše da reaguju u situacijama kada postoje deca kao indirektne žrtve. Institucije su i do sada reagovale, ali su primenjivale druge mehanizme i druga zakonska rešenja kako bi pomogle onima koji su izloženi nasilju i imaju decu. Zakon o sprečavanju nasilja u porodici ih nije prepoznavao na pravi način”, objasnila je.
Izmenama se očekuje i bolja povezanost institucija, što bi trebalo da smanji dodatno opterećenje žena koje su preživele nasilje.
“Očekujemo bolju horizontalnu povezanost između institucija, što znači i manji pritisak na žene koje su žrtve nasilja, da ne prolaze kroz iskustva koja su doživele pred nekoliko različitih institucija”, navela je Macura.
Godišnje se izrekne više od 30.000 hitnih mera
Macura smatra da će najavljene izmene unaprediti rezultate koji se već ostvaruju primenom postojećeg zakona.
“Godišnje izreknemo više od 30.000 hitnih mera. To su mere kojima se nasilnik udaljava ili se prekida komunikacija sa žrtvom. To znači da je u veoma velikom broju situacija država pozitivno reagovala na nasilje”, rekla je.
Kako je dodala, očekuje da institucije nakon usvajanja izmena budu još efikasnije.
“Iskreno se nadam da ćemo, kada usvojimo ove izmene, biti efikasniji i bolji i da ćemo bolje prepoznavati situacije nasilja”, kazala je Macura.
Ona je apelovala na žrtve, ali i na sve ljude koji imaju saznanja o nasilju, da se obrate nadležnim institucijama.
“Koristim priliku da apelujem na one koji su izloženi nasilju, ali i na one koji možda svedoče da neko drugi ima iskustvo nasilja, da to prijave institucijama sistema. Institucije sistema predstavljaju najsveobuhvatniji vid podrške žrtvama nasilja”, naglasila je.
Macura je priznala da institucije ne rade bez grešaka, ali smatra da su i dalje najvažnija adresa za pružanje zaštite.
“Sigurna sam da ne rade perfektno, jer ne postoji sistem u kojem rade ljudi, a da ljudi ne prave greške” - dodala je.
„Želim više prijava, a manje ubijenih“
Prema podacima koje je iznela, tokom prethodne godine u situacijama nasilja ubijeno je 18 žena, dok je pre ratifikovanja Istanbulske konvencije broj ubijenih žena i muškaraca bio 40 odsto veći.
“Prošlu godinu završili smo sa 18 žena koje su ubijene u situacijama nasilja. Pre nego što smo ratifikovali Istanbulsku konvenciju u Narodnoj skupštini i doneli odluku da se ovom temom bavimo na ovakav način, imali smo 40 odsto više ubijenih žena i muškaraca u situacijama porodičnog nasilja”, izjavila je Macura.
Ona je poručila da veći broj prijava nasilja ne mora da znači i negativan rezultat, ukoliko dovede do pravovremene reakcije i manjeg broja stradalih.
“Volela bih da sledeću godinu dočekamo sa većim brojem prijava nasilja i manjim brojem ubijenih žena, muškaraca i dece u situacijama porodičnog nasilja. To bi značilo da su oni koji su izloženi nasilju ili mu svedoče poverovali da treba da ga prijave institucijama, a da su institucije reagovale dovoljno brzo, efikasno i kvalitetno da zaštite nečiji život”, rekla je.
Žrtvama je potrebna podrška da istraju
Kao jedan od najvećih problema Macura je izdvojila odustajanje žrtava od postupka i njihov povratak nasilnicima.
“Najveća muka je ohrabriti žrtve da istraju u samom procesu. Nažalost, i dalje se ponavljaju podaci da se žrtve vraćaju nasilnicima nakon obećanja koja mogu da budu upakovana u roze papir i posmatrana kroz roze naočare” - kazala je.
Prema njenim rečima, žrtvama treba pomoći da iskoriste sve mehanizme zaštite koje imaju na raspolaganju i da steknu ekonomsku nezavisnost.
“Naš zajednički zadatak je da im pomognemo da istraju, iskoriste sve što im zakon omogućava i podršku države, da što pre izađu iz nasilja i postanu ekonomski nezavisne, jer nasilje u velikoj meri prati i ekonomska zavisnost od onoga ko je nasilan”, istakla je Macura.
Roditelji treba pažljivo da slušaju decu
Govoreći o platformi „Čuvam te“, Macura je navela da nasilje mogu prijaviti ne samo žrtve već i deca, nastavnici, komšije i svi koji nasilje vide ili na njega sumnjaju.
Ona smatra da danas postoji više poverenja u decu nego ranije, ali da roditelji moraju pažljivo da prate promene u njihovom ponašanju.
“Volela bih da imamo više poverenja, ali ga svakako imamo više nego ranije. Čini mi se da se svest o ovim pitanjima podiže. Svaki roditelj može da primeti jasne promene u ponašanju svog deteta. Može samo da zatvori oči i pravi se da ih ne vidi, pa da samim tim nema odgovarajuću reakciju na ono što dete doživljava”, rekla je.
Macura je pozvala roditelje da vreme provedeno sa decom ne svedu samo na proveravanje njihovih svakodnevnih obaveza.
“Ono malo vremena koje provedemo kod kuće treba da provedemo tako što ćemo koncentrisano razgovarati sa svojom decom, pažljivo ih i aktivno slušati, a ne samo da se bavimo njihovim fiziološkim potrebama – da li su doručkovali, ručali i večerali, da li su obavili ličnu higijenu i kako je prošao dan u školi, više proforme nego suštinski”, navela je.
Prema njenim rečima, i kratak, ali posvećen razgovor može pomoći roditelju da pravovremeno prepozna problem.
“Nekada je 15 minuta kvalitetnog razgovora sa detetom sasvim dovoljno da primetite da li postoje poteškoće sa kojima se ono suočava i da pravovremeno reagujete”, zaključila je Tatjana Macura.
U galeriji ispod pogledajte i citate o porodici:
BONUS VIDEO:
