- Ne postoji univerzalni recept za to kako dobro vaspitati decu, ali neke stvari mogu da se primene na većinu dece.
- Roditelji dobro vaspitane dece svoje mališane umeju da saslušaju, prihvate njihove emocije, čvrsto drže svoje granice, ali i da im ih objasne.
Mi kao roditelji osećamo se dobro kad nam kažu da su nam deca pametna – to je nešto što nam imponuje. Prija nam kada nam kažu da nam je dete lepo, volimo da čujemo i da ima dobre ocene – iako istinski ne želimo da opterećujemo dete time da je to nešto nužno. Ali ipak, možda nam je najlepše kada čujemo kako nam je dete dobro vaspitano.
To je nešto na šta mi kao roditelji direktno i svesno utičemo, i to nečim što radimo u sklopu odgajanja, iz dana u dan, kroz sve što radimo. Ne znači to da dete mora da bude besprekorno, niti da mora da bude savršeno u svemu, svakog minuta u danu. Jednostavno je lepo čuti da drugi misle i primećuju da je naše dete dobro vaspitano.
A kako zapravo dolazimo do tog dobrog vaspitanja? Činjenica je da nekad ne bismo mogli nekom da damo "recept" kako da i neko drugo dete bude dobro vaspitano, odnosno ne bismo mogli da uperimo prstom u to što radimo kako bismo to postigli. Ali, neki drugi znaju! Prema rečima sertifikovane bihevioralne analitičarke Amande, koja ima svoj profil @bcba_amanda na TikToku, put do dobro vaspitanog deteta mogao bi se svesti na prilično jednostavne korake. Ti koraci se zapravo odnose na to kako se mi, roditelji, odnosimo prema svojoj deci, odnosno kako ih odgajamo.
Ova stručnjakinja kaže da roditelji dobro vaspitane dece verovatno rade ove 4 stvari:
1. Angažovani su i u pomno slušaju
To znači da kad dete nešto važno (ili nevažno, ali ako se obraća nama) govori, onda ne gledaju u telefon, televizor, niti razgovaraju s nekim drugim, nego – slušaju. Nije to uvek lako izvodljivo, posebno kad dete uporno i dugo i puno priča, ali važno je napraviti dobru selekciju i znati slušati ono što je važno. Jer je slušanje – važno.
2. Potvrđuju snažne emocije svog deteta
Nije bitno uvek i bez izuzetka slagati se s detetom, ne protivrečiti, ne reći "ne". Važno je detetu u ključnom trenutku dati do znanja da ga čujemo, da shvatamo da je uzrujano, da vidimo da je tužno, da je sasvim u redu biti ljut. Moramo im dati do znanja da su sve emocije prihvatljive, pa im dati alat kako da se nose sa njima.
3. Daju detetu objašnjenja kada kažu "ne"
Znate onu rečenicu: "Zato što sam ja tako rekla!"? Svi smo je slušali kao deca, jer je tada bila osnova vaspitanja. Sećate se sigurno i osećaja koji se jave kad čujete tu rečenicu. To je osećaj koji ne želite da priuštite svom detetu. Nije potrebno ići u detalje razloga, ali čak i najjednostavniji razlog može biti važan detetu za shvatanje zašto im je nešto uskraćeno. To je mnogo zdraviji način zabrane nečeg.
To je ono na čemu se često "poklizamo" u vaspitanju. Jer čak i ako sve postavimo na svoje mesto, ako uspemo da postignemo većinu onog od ranije, a ne postavimo dovoljno čvrste granice, pa ih dete može začas modelirati – nismo uradili skoro ništa. Deca ne mogu da imaju "glavnu reč". Kad postavljamo čvrste granice, to ne znači da uspostavljamo dominaciju i želimo da ih kontrolišemo. Granice moramo da postavljamo dosledno, smireno, a one nikako ne smeju da budu kao kazna. Granice se najbolje postavljaju s ljubavlju i tako da pratimo uzrok, posledicu i sve to saopštimo i objasnimo detetu.
U foto-galeriji pogledajte i savete psihologa o odgajanju dece:
BONUS VIDEO:
Izvor: miss7mama.24sata.hr/Yumama
