Šta je najvažnije da uradite na dan slave? Teološkinja nam je otkrila i šta je najveća greška porodica

Pred nama je sezona slava, ali i Sveti Nikola, slava koju slavi "pola Srbije". Proslavljanje slave zapravo je proslavljanje sveca zaštitnika kuće, porodice, i taj dan treba da se shvati nekako ozbiljno, svečano, a tome treba odmalena da učimo i svoju decu.
Želeći da pomognemo roditeljima da na najbolji mogući način prenesu važnost obeležavanja slave na svoje naslednike, razgovarali samo sa pravoslavnim teologom Andreom Kereš na ovu temu.

Stiče se utisak da se porodice ponekad toliko predaju pripremanju hrane za goste koji će doći na slavu, da ponekad možda i zaborave na suštinu. Šta je najvažnije što porodice treba da urade na dan slave?

"Mi Srbi imamo razne običaje, i u suštini sama slava je običaj koji je karakterističan samo za naš narod, zbog toga na primer ne postoji prevod te reči na engleski nego se koristi 'Slava'. Na dan slave, i na sve druge praznike, uvek je najvažnije sjediniti se sa Bogom kroz Sveto Pričešće, ali posebno ako slavimo slavu besmisleno bi bilo da taj ne započnemo Liturgijom odnosno Pričešćem. I to nije neki običaj već realna potreba koju bi svako od nas trebalo da ima ako je verujuć, jer da bismo se pričestili tome mora da prethodi priprema u vidu redovnog posta, ispovesti i liturgijskog života. A kroz tu pripremu bolje upoznajemo i Boga i tog svetitelja, ali i sebe jer se suočavamo sa svojim slabostima, strahovima, manama i trudimo se da ih promenimo i da se učvrstimo u vrlini. To ne znači da ćemo biti bezgrešni i savršeni, ali znači da se trudimo i da kroz taj trud poštujemo svetitelja kog tog dana proslavljamo, a kroz njega i Boga. Na taj način nećemo proslavljati samo taj jedan dan u godini (što i nije cilj, taj jedan dan u godini je simbolično obeležavanje) nego ćemo tu veru svedočiti svojim životom", objašnjava teološkinja.

Verovatno ste čuli da ljudi u šali kažu da "slava nije slava ako se cela porodica ne posvađa međusobno pre nego što dođu gosti". To, svakako, nije u duhu slave, a Andreu smo pitali šta je najveća greška koju članovi porodice mogu da naprave tog dana?

"Ako slavimo slavu licemerno bi bilo da je proslavljamo van crkve tj. bez Liturgije, u toplini svog doma, sa gostima i bogatom trpezom, a da ništa ne znamo o životu tog svetitelja. Svako ko slavi slavu treba da zna bar osnovne stvari o svetitelju (svetiteljki ili prazniku), a taj dan ili dan pre je savršena prilika da iznova čitamo žitije i podsećamo se zbog čega je uopšte taj svetitelj svet. Takođe, treba da obratimo pažnju i na to da li slava pada u posne ili mrsne dane i da shodno tome pripremimo trpezu. Poznato je da se verski praznici često koriste samo kao povod za slavlje, bez ikakvog smisla i suštine pa se i slava i Božić i Vaskrs često pretvaraju u 'porodični ručak' gde se akcenat stavlja na ljubav i zajedništvo, što je svakako lepo i neophodno, ali nije suština ni Vaskrsa, ni Božića ni slave".

Vraćajući se opet na decu, na naše naslednike kojima treba da prenesemo važnost i značaj slave, za kraj smo je pitali postoji li nešto važno što baš deca treba da urade na dan slave?

"Ne znam da li postoji neki običaj koji je vezan konkretno za decu, ali ono što bi deca svakako mogla da urade je da budu uključena u pripremu - zavisno od uzrasta - i da nauče nešto o tom svetitelju. Takođe, mogu da nauče tropar svoje slave (kratka molitva posvećena tom svetitelju/prazniku) i ispričaju ili otpevaju kada se pali slavska sveća. Tom prilikom mogu da ispričaju još neke molitve koje znaju (Oče naš, Bogorodice djevo...) i na taj način od najmlađih dana mogu da imaju ozbiljne uloge koje će im sigurno ostati u pamćenju i na osnovu kojih će kasnije moći da nadograđuju svoje znanje i veru", rekla je za Yumamu Veroučiteljka.

Zabranjeno preuzimanje dela ili čitavog teksta i/ili foto/videa, bez navođenja i linkovanja izvora i autora, a u skladu sa odredbama WMG uslova korišćenja i propisima Zakona o javnom informisanju i medijima.

BONUS VIDEO: