Često veći deo posla u roditeljstvu preuzima mama. Možda ona to nije želela, možda je istina da više zna, ali kada podižete dete sa partnerom onda postoji tim. Svako ima svoju ulogu, a tatina je jednako važna. Uglavnom su očevi nesigurniji u sferama odgajanja i negovanja dece, pa često mamama postavljaju milion pitanja, a mami je posle napornog dana na poslu i kod kuće, davanje instrukcija zaista pravi izazov. Međutim, mnoge mame greše tako što očekuju da će tate sve da urade na isti način kao one, odnosno na način za koji jedino one smatraju da je ispravan. Sve ovo su prepreke da radite kao tim, a baš takvo iskustvo prenela je jedna mama i otkrila šta je iz njega naučila:

!Zamislite ovo: imate test, učite, pišete belešeke, upoznajete se sa materijom. Imate partnera za učenje koji samo sedi pored vas. Dolazite na dan testiranja, umesto da se seća, on se jednostavno nagne, prepisuje i kopira vaše odgovore.

To je moja trenutna dinamika kod kuće. Moj muž nije uvek tu, ali nije muž iz 1950-ih; on je tu dovoljno i praktičan je kada je tu. Ali nekako i dalje mora da me kopira ili mi dosađuje pitanjima šta treba da uradi pre nego što uradi ono što treba. To je tako frustrirajuće.

Kada su deca mala, toliko toga ne mogu da urade sami. Treba im odrasla osoba za sve, počevši od pelena. Ne mogu sami da dođu do kutija sa žitaricama u ormanu. Treba im neko da stavi pastu za zube na njihovu četkicu za zube na "pravi" način (očigledno, postoji pogrešan način). Dok deca vrište da im se ispune potrebe i nemaju strpljenja, moj muž čeka moja uputstva šta i kako dalje.

Zašto ne zna ono što ja znam? I ja sam kao i on prvi put u ovome!
Nije zbog nedostatka inteligencije. Na "papiru", moj muž je pametniji od mene. Ipak, ja moram da budem čuvar svih stvari u našem domu: mentalnog opterećenja, prehrambenih potreba, dolazaka i odlazaka, dnevnih rasporeda i vremena. Pored svih obaveza, on me svakog dana pita kakvo je vreme ili će biti – za to vreme drži mobilni telefon u ruci.

Možda je dužina školskog raspusta konačno uzela maha, ali kao zaposlena majka sa troje male dece, trenutno imam kratak fitilj. Njegova beskrajna pitanja i upiti doveli su me do ivice.

Možda se ja bolje snalazim u roditeljstvu, ali muž mora da zna da je on moj saradnik, da treba da budemo tim, i da ja nisam šef koji naređuje šta i kako da se radi sa decom. Jednog jutra sam mu rekla: "Samo zato što nisi primarni roditelj ne znači da si moj pomoćnik. Ti si moj saradnik, meni jednak."

Mi smo partneri. U ovoj "organizaciji" nema hijerarhije. Kao pomoćnik, oslanjate se na svog pretpostavljenog da vam daje uputstva. U međuvremenu, saradnik zna šta je potrebno i vidi sebe. Zamolila sam muža da ne čeka moja uputstva, već da preuzme inicijativu jer sam umorna od davanja instrukcija. Imam troje dece, ne četvoro. Ja sam zadužena za sve potrebe dece, jednostavno zato što sam više dostupna tokom dana. Da, moj muž radi puno sati i zahvalna sam mu na tome. Ali mrzim što držim sve karte. Imam dve male ruke.

Pričala sam sa stručnjakom za odnose o ovome i ono što sam naučila jeste da muškarci nisu zli; oni su zaboravni. One ne preuzimaju mentalno opterećenje kao žene jer nisu tako povezani. Kako bismo izbegli svađu i kako bi svi poslovi bili završeni, odlučila sam da napravim spiskove obaveza tako da moj muž ima beleške. Na kraju krajeva, on voli da uči; na ovaj način, on ima referentni dokument umesto da me koristi kao enciklopediju.

Takođe moram da shvatim da ako tako čvrsto držite karte, niko neće uzeti ni jednu, iz straha da ćete sve ispustiti. Još jedan mali dragulj koji sam odgonetnula jeste da ne očekujte da će vaš partner učiniti isto što i vi – to će samo dovesti do razočarenja. Pustite ga neka radi na svoj način.

Dakle, dragi mužu – ovo je tvoje zvanično unapređenje u saradnika – dobrodošao na brod. Divno je što smo zajedno u timu!"

BONUS VIDEO:

Tata smislio trik kakod a dete gleda manje TV TikTok/tworcubed

(Yumama/T.A.S.)