NAPUSTILA SAM VIBER GRUPU - KADA SAM OVO PREDLOŽILA, OČI DA MI ISKOPAJU: Mama Željka o kupovini poklona za vaspitačicu

Viber grupe se prave u vrtićima i školama, u njima su nastavnici, treneri, učitelji, vaspitači i roditelji. Ali pored informativnih Viber grupa postoje one koje mame samostalno prave kako bi izabrale poklon vaspitačici ili učiteljici za 8. mart ili kraj školske godine. Iskustvo roditelja sa Viber grupama je raznoliko, ali često jednostavne teme postaju predmet rasprava, postoje dominatne mame i one koje ćute, a najčešće se komentarišu prevelike cifre za poklon koje se često u tim grupama spominju.

Ostajem samo u Viber grupi koju je napravila vaspitačica/učiteljica/trener, one u kojima se šalju važna obaveštenja. A grupe u kojima se prikuplja novac vaspitačici za poklone ili deci za Deda Mraza napuštam od sada pa doveka, dok mi deca ne porastu. Imam relativno malo iskustvo sa tim grupama jer mi deca tek dve godine idu u vrtić. U prvom vrtiću sam naivno predložila da za Novu godinu ne budu slatkiši i slaniši, već nešto korisnije, trajnije. Knjige, drvene kockice, na primer. Da osmislimo i naručimo preko interneta, umesto da kupujemo kod Sanje u radnji šta ima. I najskuplja dostava bi nas koštala najviše 20 dinara po roditelju. A imali bismo daleko veći izbor kvalitetnih stvari za iste pare, umesto da odemo kod Sanje u dućan i uzmemo pet kila barbika i pištolja.

Joj, oči da mi iskopaju kada sam to predložila! "Deca se najviše obraduju slatkišima! Šta je paketić ako nema slatkiša i slaniša!"

Naravno da se obraduju kada ih tome učimo. Obraduju se i moji, ali ih u kući nemamo. Jedu ih kada neko donese ili kada odu u goste, pa ih tamo posluže. Posledica toga je da se moja deca obraduju još više indijskom orahu i bademima nego čokoladnoj bananici. I ja im kupujem indijski orah i bademe, po istoj ceni.

Obraduju se i moji barbiki i plastičnom traktoru, ali ja bih radije da im kupim nešto što će da traje duže, a ne nešto što ćemo baciti za dve nedelje jer se polomilo. Čemu učimo decu kupujući im svake nedelje po jednu novu plastičnu igračku?

"Šta pravite dramu oko gluposti. Svih prethodnih godina smo se lepo uspevali dogovoriti, a sada ovolika frka oko gluposti. Vi gospođo stvarno imate vremena na pretek."

Drugim rečima, daj pare i ne razmišljaj. Koga briga šta deca dobijaju u paketiću, imam preča posla. Skupljanje novca za poklon vaspitačici za Osmi mart ili kraj godine je ista priča. Stvarno ne volim da dajem novac da bismo kupili jedan krajnje, ali krajnje bezličan poklon.

Ono, pojavila se reklama na instagramu koja reklamira "savršen poklon za vaspitačice". Recimo, rokovnik na kome je ugravirano "najboljoj vaspitačici". Ili bombonjera gde vam uslužno na svakoj čokoladici napišu ime svakog deteta iz grupe za samo par hiljada dinara i slične mamipare. I mama koja se samoproklamovala da skuplja novac u grupi se oduševi i predloži. I ostale mame se oduševe, one što se javljaju za reč. One što ćute ne znam da li se oduševe ili ne. I to onda odlučimo da kupimo vaspitačici. Bezlično do bola. Ali odradili smo poklon, skinuli obavezu s dnevnog reda.

Da li se vaspitačica obradovala? Koga briga. Dadama smo isto kupili neki bezlični cvet ili čokoladu, da ne ispadne da smo njih preskočile. Obaveza ispunjena. Ko još ima vremena da razmišlja da li se našoj dadi u vrtiću ili vaspitačici dopao poklon. Njihovo je da odrade jedan osmeh, još bolje, da se slikaju sa poklonom da mama organizatorka podeli u grupi kako smo obradovale vaspitačicu i kraj priče.

Evo, prošle godine skupljao se u grupi novac za neki rokovnik za vaspitačicu. Ja sam predložila da se na prvoj stranici odštampaju u štampariji imena sve dece iz grupe. Mama organizatorka je poslala u grupu sliku gotovog proizvoda gde je mojoj deci stajalo pogrešno prezime. Pisalo je Kurjački umesto Stanić.

"Moja deca se ne prezivaju tako", napisala sam.
"Sad je kasno, već su napravili."
"Ne možete tako predati, to nisu njihova imena."
"Ja stvarno ne znam šta očekujete od mene, ovo je gotov proizvod, ne može se menjati!"
"Ne možete tako predati, to nisu njihova imena. Bilo je vrlo aljkavo s vaše strane da ne proverite kako se deca zovu, ako ste već uzeli na sebe da to radite."
"Jao, Bože, zašto vi onda nosite dva prezimena ako ne želite da se ovo dešava?"
Mili bože. Tu sam shvatila da je jalov posao pričati i isključila se iz grupe.
Kako je završio taj poklon, ne znam. Ali znam da, da sam ja vaspitačica, obradovala bih se kada bi mi roditelji napisali rečenice koje je njihovo dete o meni reklo onako spontano.

Recimo, moja deca su obožavala tu vaspitačicu kojoj smo kupovali poklon. Žao mi je što moj predlog da to uradimo, na napišemo te rečenice i dodamo i svoje viđenje nje i na čemu smo joj zahvalni, nije usvojen (Tu sam dobila primedbu da očigledno imam previše slobodnog vremena u životu). Moja deca su imala mnogo lepe stvari da kažu o njoj. I ja takođe.

Elem, odlučila sam da moja noga više neće kročiti u viber grupu koju mame same prave. "Nisam toliko bogata da kupujem jeftine stvari". I ne daje mi se novac za punu vreću slatkiša i slaniša koje mi inače ne jedemo niti imamo u kući, a koje ćemo pojesti ako ih budemo imali i osećaćemo se loše zbog toga. Ne daje mi se novac da kupujem sebi loše raspoloženje.

I najvažnije, ne želim da učestvujem u najružnijem obliku potrošačkog mentaliteta – kupi bilo šta da zadovoljiš formu, a kada primiš to nešto nasmeši se i zahvali da zadovoljiš formu

Ja ću sa svojom decom praviti poklone vaspitačici za Osmi mart i za kraj školske godine. Moja deca će znati da se vaspitačici donosi prvo cveće iz bašte na proleće i da se za Novu godinu vaspitačici piše čestitka. To svake godine radimo. Tome ja želim da ih učim. A učestvovati u nečemu prećutno, iako se ne slažemo sa tim, je takođe greh. I to više neću da radim."

Zabranjeno preuzimanje dela ili čitavog teksta i/ili foto/videa, bez navođenja i linkovanja izvora i autora, a u skladu sa odredbama WMG uslova korišćenja i propisima Zakona o javnom informisanju i medijima.

BONUS VIDEO:

(Yumama/T.A.S.)