MAMA I TATA SE STALNO SVAĐAJU ZBOG PONAŠANJA DETETA: Šta da uradite kada zbog vaspitanja brak počne da trpi

Njegovo ponašanje, kao i ponašanje njegovog brata, koji ima autizam, izazivaju ogromnu količinu stresa i dovode do sukoba između nje i njenog muža. "Nijedno od nas ne zna kako da se nosi sa tim", priznaje Ketrin. "Roditeljstvo tipične dece je dovoljno teško, ali ubacite bilo kakvu posebnu potrebu i mi više ne znamo šta da radimo."

Ovo je uzelo danak na njen brak. "To je iscrpljujuće. Morate biti na roditeljskoj igri svakog minuta u danu i ništa vam ne preostaje za drugu osobu. Teško je ne biti potpuno iscrpljen sve vreme, ljut i ogorčen. Zameraš što ništa nije lako. Previše smo istrošeni da bismo čak i dovoljno marili da se razvedemo. Druga mama sa detetom koje ima problematično ponašanje, Hana, rekla mi je da mašta o razvodu samo da bi mogla da se redovno odmori od dece."

Kako roditelji mogu zaštititi svoje međusobne odnose, a istovremeno da se brinu o detetu sa izazovnim ponašanjem? Džefri Bernštajn, dečji psiholog i autor knjige "10 dana za manje prkosno dete", objasnio je:

1. Priznajte šta vaš supružnik radi ispravno
"Važno je da svaki supružnik otvoreno prizna konkretna roditeljska ponašanja koja svaki partner može da ponudi", kaže Bernštajn. Nakon posebno opakog sloma, možete reći: "Kada Džoni počne da govori ružno, cenim što imaš neverovatnu sposobnost da to ne shvataš lično. On predlaže da se "uplaćuju depoziti" na bankovni račun braka - demonstracija ponašanja zahvalnosti.

"Roditeljstvo je teško “, kaže Bernštajn. "Pokušajte da podržavate jedni druge u stvarima koje možete da kontrolišete. Jedna dinamika centriranja je da budemo jedni drugima 'treneri' i da jedni drugima nudimo povratne informacije i podršku u upravljanju detetom sa problemom ponašanja." Suočavanje sa svojom nevoljom, nevoljom vašeg deteta i nevoljom vašeg partnera moglo bi biti malo lakše ako sebe zamislite kao trenera i pristupite tome kao timskom radu. Recite stvari poput "Ja sam u tvom timu" ili "Vidim tvoju frustraciju" da biste ostali povezani. Takođe naglašava naklonost i "mikro interakcije" poput osmeha, gestova naklonosti, pa čak i zajedničkih šetnji. Ako možete, vreme nasamo bez dece može vam pomoći da se setite zašto vam se ta osoba uopšte dopala.

2. Prihvatite da se ponekad osećate ludo, i to je u redu
Bernštajn kaže da ima porodice koje dolaze i kažu: "Ovo dete isisava našu porodicu do kraja." Ponekad poželim da on nije moje dete.' Važno je ne stideti se." Ketrin i Hana (dve mame sa početka) su primetile da osećaju ogromnu zavist prema ljudima koji imaju "laku" decu, ali Bernštajn upozorava da nije sve onako kako izgleda u drugim porodicama – drugi roditelji ne moraju nužno da imaju bolje. "Ne upoređujte svoju porodicu sa drugima. To je brzi put do bede. Ne mogu vam reći koliko je ljudi došlo u moju kancelariju i reklo - "Ljudi misle da smo savršena porodica", ali koji se i sami bore sa drugim problemima ili poremećajima u ponašanju."

3. Radite kao tim - svakos a svojim prednostima
Jedan roditelj bi mogao biti bolji u navigaciji tržnim centrom sa decom, a jedan roditelj bi mogao biti bolji u kuvanju obroka dok nadgleda domaći zadatak. "Roditeljstvo je kooperativno, a ne takmičenje", kaže Bernštajn. "Jedan roditelj bi mogao biti bolji u dečjim godinama, a drugi u tinejdžerskim godinama. Šta god da radite, ne kolutajte očima i ne radite pasivno agresivne stvari pred decom. Podržite drugog roditelja u pristupu rešavanju problema — u osnovi dečjeg ispada može biti validna frustracija."

Dečji psiholog Majk Frejzer mi je rekao da je važno razumeti svoj temperament, kao i temperament vašeg supružnika i deteta: Da li se brzo naljutite ili ste opušteniji? Da li uđete u neurednu sobu i odmah poludite? Gledanje na roditeljske stilove i temperamente, kaže on, može pomoći roditeljima da razrade plan igre koji odgovara njihovim prednostima.

4. Ne insisitrajte uvek na porodičnim okupljanjima, imajte vremena za sebe
"Moj muž i ja smo izdali moratorijum na hranu u restoranima koji je trajao skoro dve godine. Bilo je previše stresno." - objašnjava mama Ketrin čije dete imna prkosni popremećaj, a drugo autizam. Bernštajn preporučuje izradu strategije u delovima od tri do šest meseci - tj. "Ne možemo da idemo u tržni centar ili u glasne bisokope trenutno kao porodica, ali ćemo to ponovo razmotriti za šest meseci". Ovo može učiniti da ograničenja rađanja teškog deteta izgledaju više kao kratkoročni problem upravljanja i da uspori svaku vašu tendenciju da se otkačite i kažete stvari poput: "Dakle, više nikada ne možemo izaći u javnost !?"

Bernštajn kaže: "U redu je povući se na neko vreme, ili zavadi pa vladaj. Ne gledajte na to kao na gubitak. Neukrotiva devetogodišnjakinja verovatno neće biti neposlušna kada bude imala 14 ili 15 godina."

"I mi to takođe "zovemo"u porodično vreme, kada stvari počnu da idu naopako: u žaru bitke, moj muž i ja ćemo ponekad reći jedno drugom: "Možeš da proveriš ako treba. Odjavljivanje znači da je jedna osoba oslobođena brige o deci na pet minuta, ili na 20 minuta, a ponekad i na celo veče (u zavisnosti od toga koliko je loše). Možda se nismo bavili ponašanjem dece, ali smo barem smanjili broj besnih tela u prostoriji. Pokušaćemo sa porodicom drugog dana.

5. Potražite pomoć
Kada se suočite sa situacijom koja vam se čini van kontrole, stručna pomoć može biti dar. Frejzer kaže da neutralna treća strana može da proceni i ponudi perspektivu, pa čak i da vam pomogne da razvijete plan kako da poboljšate vaspitanje deteta, ali i sačuvate odnos između supružnika.

(Yumama)

BONUS VIDEO: