Koliko vremena provodite sa svojim detetom tokom dana? Zbog brojnih obaveza i brzog načina života, posla koji nam oduzima veći deo dana dok nam deca borave u vrtićima, ostaje nam samo par sati da provedemo sa njima.

Deluje tužno, ali to je svakodnevnica većine porodica u našoj zemlji. Iako je tako, ono što je najvažnije jeste da kvalitetno provedete vreme, da nikako ne zaboravite da je najbitnije da izgradite poverenje i da to zadržite i u njegovim tinejdžerskim danima.Pravilo tri minuta može vam mnogo pomoći, a evo o čemu je reč.

Šta je pravilo tri minuta?

Ono znači da svaki put kada niste videli svoje dete neko vreme, bilo da je to sat vremena, ceo dan ili nekoliko dana, sedite, spustite se do nivoa njegovih očiju. Zagrlite ga i pitajte šta se događalo dok ste bili razdvojeni. Šta god da vam kaže, slušajte ga. Neka razgovor traje najmanje 3 minuta jer je po pravilu, ovo vreme dovoljno da dete iznese važne informacije za njega.

Najvažnije je da tokom ova tri minuta budete potpuno fokusirani na dete, da ga gledate u oči i da mu pokažete da ga pažljivo slušate.

Zašto je ovo pravilo važno?

Važno je odmah da napomenete da pravilo od tri minuta uopšte ne znači da je dovoljno da sa detetom provedete samo tri minuta dnevno. To znači da najmanje tri minuta treba da budete maksimalno fokusirani na dete, njegova osećanja, iskustvo i misli.

Zahvaljujući ovih nekoliko minuta, moći ćete da izgradite odnos poverenja sa svojim detetom. Ono će se osetiti da nije zanemareno, a da je njegov život i sve ono što se u njemu dešava važno za vas. Proći će godine, dete će odrasti, odseliti se i pričaće vam mnogo manje o sebi. Ali ono će uvek znati da postoji roditelj koji je iskreno zainteresovan za njega, i što je najvažnije, čuje ga.

Mama, dete, škola
Shutterstock Mama sprema dete za školu

Kada ovo pravilo neće doneti rezultate?

  • Ako ne slušate pažljivo svoje dete jer tada rizikujete da ne saznate zaista važne stvari u njegovom životu. Ono jednostavno neće imati priliku da vam to odmah ispriča, a onda će možda zaboraviti ili odlučiti da to nije važno.
  • Ako detetovo brbljanje tretirate kao pozadinsku buku, ono će vremenom odlučiti da ga roditelji ne slušaju. Ovo definitivno neće doprineti formiranju odnosa poverenja u porodici.
  • Ako se samo pretvarate da pažljivo slušate dete i lažno pokazujete oduševljenje ili interesovanje, ono će vas brzo shvatiti. Deca se osećaju prevareno i stiču utisak da ni oni ni njihov život nisu interes roditelja.

(Yumama)