"Šta bi bilo kad bi bilo" je nešto o čemu roditelji vrlo često razmišljaju. Pokušavamo da se psihički pripremimo za sve ono što bi moglo da se dogodi detetu u svakom aspektu života. Misao da moje dete može imati mentalne probleme mi nikada nije prošla kroz glavu.

Upravo zato, bila sam potpuno izgubljena kada sam shvatila da je to sasvim realna stvar. Izdvojila bih 10 važnih aspekata uz koje sam razumela kako da pomognem svom anksioznom detetu. Ako sami sebe pripremite za realan život sa anksioznošću, i vaše dete je mnogo spremnije za uspeh. 

1. Mentalno zdravlje vašeg deteta je jednako važno kao i drugi aspekti njegovog zdravlja

Mentalne bolesti su stvarne, pored toga što variraju od deteta do deteta. Nemojte nijednog trenutka pomisliti da je mentalno zdravlje manje važno od drugih aspekata detetovog zdravlja. Mentalno zdravlje obično sa sobom nosi slabost i stav da to nije stvarno. Ljudi su u stanju da osuđuju i daju savete i onda kada nisu svesni situacije. Osnažite se i verujte u sebe kao roditelja. Kada vam se dete požali na fizičke simptome anksioznosti, poput uznemirenosti u stomaku, glavobolje, umora, ono to zaista proživljava. Kada vam se dete žali na nerealne misli, shvatite to ozbiljno. Postoje tretmani koji će pomoći i vašem detetu i vama da se izborite sa anksioznošću.

Povezane vestiŽivot i vaspitanjeDečja anksioznost i strahovi: Kako prepoznati problem i pomoći detetu

2. Pomoć je skupa i često se vrlo teško pronađe

Lako ćete pronaći pomoć samo ukoliko su vam džepovi prepuni. Kao i svaki medicinski problem, i ovaj iziskuje skupe preglede kod raznih lekara i terapeuta. Tretmani se često obavljaju u bolnicama, a mogu trajati i po nekoliko nedelja. Osiguranje vrlo često ne želi da pokriva ovakve troškove, barem prema mom iskustvu. Budite spremni na dosta borbe i stresa u potrazi za pristupačnim tretmanom.

Ipak, terapija je ključna što pre, jer anksioznost postaje sve jača. Obavezno potražite specijalistu koji se bavi anksioznim poremećajem kod dece. Oni imaju iskustva u radu sa decom, te će vam najpre pružiti pomoć.

3. Brinite o sebi

Nemojte se stideti ako je i vama potreban razgovor. Ja sam čekala dosta dugo, jer nisam mogla dodatno da plaćam i za sebe terapiju. I dalje ne mogu lako da je priuštim, ali je ipak moje zdravlje mnogo važnije od novca. Porodično savetovanje je takođe dobar izbor, ukoliko i drugo dete ima sličnih problema. Vrlo često braća i sestre postanu zbunjeni svime što se dešava oko njih. Treba da pronađete način za pomoć samoj sebi, čak i kada se čini nemoguće. Svega 10 minuta dnevno će vas ojačati i motivisati da krenete napred u brizi o svom detetu. Mnogi roditelji upisuju i vreme za sebe u raspored, što bi trebalo uvek da podseća na to da su i oni jednako važni kao i deca.

Povezane vestiZdravlje detetaDečija anksioznost iz ugla psihologa i terapeuta igrom

4. Nijedan roditelj nije u stanju da postigne sve

Svi znamo da nijedan roditelj ne može da postigne sve i da jednostavno napravi balans. Ovo naročito važi za zaposlene roditelje. Ako su deca u stanju sama da pohađaju časove, neće biti veliki problem. Ipak, ako imate dete sa jakim stepenom anksioznosti, onda to može biti pravi izazov u balansiranju sa poslom. 

Možete kasniti na posao jer vozite dete u školu svakog dana. Budite spremni na mnogo češće pozive iz škole, jer anksioznost dosta utiče na detetovo ponašanje. To mogu biti neki od razloga da što ranije počnete da radite sa anksioznim detetom, i izbegnete ove situacije. 

5. Budite spremni na borbu

Budite spremni da se borite za prava svog deteta na edukaciju. Mnoge škole imaju dobru nameru, ali nemaju ideju kako ovom detetu treba pomoći. Za suočavanje sa problemom anksioznosti u školi je potreban timski trud, koji uključuje školsko osoblje, roditelje, terapeute, lekare ukoliko je potrebno. Kao roditelji, morate dobro da istražite koji su to najbolji načini da se pomogne detetu u školi. Predložite sve svoje ideje učiteljima, i zajednički kreirajte plan pomoći detetu tokom boravka u školi.

6. Okružite se pravim ljudima

Stvorite mrežu ljudi oko sebe koji neće osuđivati ili nuditi savete (osim ukoliko im sami ne tražite). Može biti otežavajuće provoditi vreme sa prijateljima i porodicom koji ne razumeju sve to kroz šta prolazite. Stupite u kontakt sa drugim roditeljima koji se bore sa sličnim problemom. Olakšanje je ogromno kada shvatite da niste sami i da se i druge porodice nalaze u sličnoj situaciji. Možete se raspitati i o grupama pomoći, koje se često okupljaju. Možete pretražiti i grupe na društvenim mrežama. 


Foto: Shutterstock

7. Budite otvorenog uma

Ne odbijajte lekove bez prethodne edukacije. Oni mogu doneti veliko olakšanje. Sa druge strane, nemojte pristajati na terapiju bez postavljanja pitanja i istraživanja. Svako dete drugačije reaguje na lekove. Ako jednom detetu odgovara, ne mora značiti da će i drugom.

Terapija je često najefikasniji tretman anksioznosti. Trik je da pronađete onu koja odgovara vašem detetu. Edukujte se i dobro istražite, postavljajte pitanja i konsultujte se sa više lekara pre nego što donesete pravu odluku. 

Razmišljajte izvan okvira i budite kreativni prilikom pronalaska tretmana za anksiozno dete. Sama sam pronašla knjige za samopomoć koje nude početne tačke za roditelje anksioznog deteta, mada je to retko pomagalo mojoj porodici. Prihvatite sve znanje koje vam se pruža i pokušajte da ga iskoristite na najbolji način. Nemojte porediti sebe sa drugima, radite ono što vašem detetu najviše odgovara.

8. Pronađite odgovarajućeg terapeuta za svoje dete

Morate pronaći terapeuta koji će se dobro povezati sa vama i vašim detetom. Biće potrebno i mnogo truda i propalih pokušaja, i novca, naravno, ali morate pronaći osobu kojoj potpuno verujete. Pored njihovih specijalnosti (poremećaji ishrane, strahovi, anksiozni poremećaji), postoje i različiti pristupi od jednog terapeuta do drugog. Mogu vam ponuditi terapiju kroz igru, porodične konsultacije, kognitivno-bihejvioralnu terapiju i mnoge druge. 

Povezane vestiŽivot porodiceIskreni saveti mame koja ima tri autistične ćerke: 'Volela bih da sam od početka znala da sam puno sposobnija nego što sam mislila'

9. Vežbajte zahvalnost

Konačno, kada život izgleda potpuno izvan kontrole, ako se osećate beznadežno, odvojte par minuta da pronađete ono na čemu ste zaista zahvalni. Bilo je momenata kada sam mislila da nemam ništa pozitivno u životu, ali osveštavanje malih momenata je pomoglo da ih osetim kako još uvek postoje. Proslava malih trenutaka, sitnih uspeha i truda koji smo uložili, jedan je od ključnih načina da se prebrodi anksioznost. 

10. Podelite svoju priču

Uz dozvolu deteta, budite otvoreni i iskreni sa svetom o svojoj priči. Na taj način ćete pomoći drugima koji se bore sa anksioznošću kod deteta. Nemojte se nikada sramiti da govorite o tome. Zajedno možemo pomoći da se se anksioznost ne posmatra kao loše ponašanje, slabost ili nešto čega bi trebalo da se stidimo. Za kraj bih želala da dodam još nešto. Nije vaš posao da popravljate svoje dete. Sa tim sam se borila mnogo dugo. Ne možemo popraviti ili izlečiti anksioznost, možemo samo ponuditi svu moguću podršku, pomoć i ljubav detetu koje treba samo da je prebrodi, što će najlakše učiniti kroz srećan i uspešan život.