Razlika u brizi za prvo i drugo dete i te kako postoji, koliko god to neki roditelji ne žele da priznaju.

Stefani Houp, autorka članka za Kidspot, podelila je pet stvari koje nikada ne bi ponovila s drugim detetom, a koje je radila prilikom odgajanja prvog. 

1. Neću se plašiti flašice 

Kao novopečena mama, svi su mi pilili o dojenju. Majčino mleko puno je hranjivih stvari neophodnih za rast i razvoj deteta, Svetska zdravstvena organizacija ga je preporučila u prvih šest meseci detetovog života, besplatno je, možete dojiti bilo gde i tako dalje. I sve je to istina, no time što mu nisam htela dati flašicu samo sam sebi dodatno otežala život. Nisam mogla nigde izaći, nisam smela nazdraviti alkoholnim pićem, moj partner nije mogao da učestvuje u hranjenju itd. Dakle, moje će drugo dete, naravno uz dojenje, dobiti i flašicu.

2. Koristiću nosiljku

Kupila sam nosiljku i debelo je platila, međutim, ne znam iz kog razloga, obesila sam je na vešalicu na kojoj je skupljala prašinu. Možda zato što me je bilo strah, jer sam znala da je mom sinu lepo u kolicima i da se u njima dobro naspava. U slučaju da nam stigne drugo dete, svakako ću nosiljci dati priliku.

3. Neću kupiti 50 slatkih odevnih predmeta koje će nositi samo jednom

Bebe brzo rastu. Znala sam to i pre, a ipak sam podlegla neodoljivim slatkim odevnim kombinacijama. Nisam shvatila da s tim imam problem, dok mi otac nije napomenuo da malenog nije video dva puta u istoj odeći. Pitam se koga sam htela impresionirati ormarom bez dna? Obećavam da ću pokazati više suzdržanosti sledeći put. Osim ako ne bude devojčica.


Foto: Shutterstock

4. Neću upoređivati svoje dete s drugom decom 

Čak i nakon što sam donela odluku da neću biti takmičarski nastrojena mama, bilo je ponekad teško ne osetiti malenu zavist kad bi tuđe dete puzalo, hodalo i govorilo "mama" i sve to pre mog. Deca se razvijaju svako u svoje vreme i imaću to na umu sledeći put.

5. Tražiću i prihvatiti tuđu pomoć

Ne bih se baš nazvala ponosnom osobom, ali u posljednjih 15 meseci retko kad sam prihvatila tuđu pomoć. Sve sam htela sama i bila sam uverena da niko neće moći da se pobrine za moje dete onako kao ja. Kad god čujem prijateljicu koja ostavlja svoje dete na čuvanju kod bake kako bi otišla da se podšiša, ili u teretanu, žao mi je što ne činim isto. Sledeći put će biti drugačije.