Iskreno izvinjenje jedne mame: Dragi moj, osoba koju si oženio odavno više ne postoji

Dragi suprugu,

Znam da imaš potrebe, snove i želje. Kada kažem da želim da budem neko na koga se uvek možeš osloniti, zaista to i mislim. Znam da si umoran od mojih izgovora da sam iscrpljena, da me stalno boli glava i od toga da zahrčem čim legneš pored mene. 

Veruj mi, volela bih da imam energije kao pre pet godina. Dođavola, volela bih bar da imam energije kao pre dve nedelje kada sam oprala i ispeglala 10 korpi prljavog veša. 

Znam da se ponekad čini da smo pre u poslovnom odnosu nego u braku. I upravu si. Nekim danima, ponekad čak i nedeljama, i ja se osećam isto. Ali znaj da želim najbolje našem braku, jer zajedno smo tako prokleto dobri.

Problem je u tome što su moj život, moj mozak i moje telo u potpunosti posvećeni ovim malim dečacima koji nenormalno liče na tebe. Čak i kada utonu u san i mi ostanemo sami, moj mozak je još uvek u majčinskom režimu.

Razmišljam o sutrašnjem danu. Razmišljam o narednih 10 godina. Razmišljam da li imaš čistu odeću za sutrašnji dan na poslu.

Razmišljam o novcu, o namirnicama... Da li imamo dovoljno mleka? Ne mogu da prestanem da budem mama ni na sekund. I to me fizički, mentalno i emocionalno iscrpljuje.

Ne želim da pomisliš da mi više nisi bitan kao što si nekada bio. Ne bih mogla da zamislim život bez tebe, ni ne želim. Ali prosta činjenica je da si odrasla osoba i da možeš da vodiš računa sam o sebi.

Na žalost, kada se vratiš sa posla dobijaš najgoru verziju mene. Onu najbolju ostavljam našoj deci. I otkriću ti malu tajnu: postoje dani kada ni ne postoji moja najbolja verzija. Jednostavno ne postoji.

Ne mogu da postignem da se brinem o tvom zdravlju, zdravlju naše dece, kućnih ljubimaca i svom zdravlju. Šta misliš o kome najmanje brinem? Nisi ti u pitanju. Nisu ni naša deca, kao ni ljubimci. Kada kažem da se ne osećam najbolje, kada kažem da nisam spavala, to je zbog toga što nisam brinula o sebi.

Da, govoriš mi da treba da odem kod lekara, da se hranim zdravije, da pijem više vode, ali ja sam samoj sebi na poslednjem mestu.

Znam da to treba da promenim i ne žalim se. 

Brinem se za tvoju apneju i alergije. Zabrinuta sam zbog osipa koji je Aleks dobio i Benov slinavi nosić. Takođe brinem i o ušima našeg psa, kao i koliko će nas koštati odlazak kod veterinara.

Kada o svemu tome razmišljam, padne mi na pamet i da ribice imaju previše algi u akvarijumu, kao i da bi voda trebalo da se zameni. Onda kada legnem u krevet samo dodajem stvari zbog kojih osećam krivicu na listu bez kraja.

Ništa od svega toga nije tvoja krivica. Ne krivim tebe, niti želim da uradiš nešto drugačije.

Ti činiš izvanredne stvari za našu porodicu. Radiš vrednije i napornije od bilo koje osobe koju poznajem. Brineš se o svima, uključujući i mene, više od bilo koga drugog. Volim te svakog trena malo više kada vidim da pomažeš drugima ne očekujući ništa zauzvrat.

Ti si najbolji otac našoj deci i zaista postoji dobar razlog zbog kojeg ponekad plaču kada odeš na posao. To što si im najveći životni uzor čini me izuzetno ponosnom.

Ali ja nisam ona osoba koju si oženio pre 11 godina. Promenila sam se i pretvorila u ženu, majku, prijatelja, organizatora, kuvaricu, domaćicu, bibliotekarku, animatorku, danonoćnu dadilju...

I ništa od toga ne bih promenila. Ne bih nikada poželela drugačiji život od ovog. Volim te i volim život koji smo zajedno stvorili. Ali više nisam spontana zaljubljenica u pivo i loša devojka koju si nekada poznavao. Ja sam majka. I to je sve od mene.