Duhoviti tata Goran o odgajanju petoro dece u Srbiji: Liberalan sam roditelj, nosim libelu u džepu

"Oduvek sam želeo veliku porodicu. Još kao klinac nametnuo sam sebi odgovornost prema mlađoj sestri Mileni, i u toj odgovornosti totalno uživao! Taj odnos me je izgradio za "priču" koja dolazi. O mojoj Nini, drugoj sestri, takođe mlađoj, nisam morao (čitaj mogao) mnogo da vodim računa. Ona je sama sebi menjala pelene čim je prohodala", počinje kroz smeh svoju priču tata Goran.

Kako izgleda prosečan dan sa petoro dece?

"Kod nas nema proseka. S obzirom na razliku u godinama  (Jana 16, Andrija 12, Đurđa i Iva 7 i Miloš Veliki godinu dana), obaveze koje deca, a i mi imamo, svaki dan je nekako drugačiji, poseban. Posebnim ga čine oni. Šta smo posebno mogli da uradimo Ivana, ja i Milica? Ništa bez tetka Micike, to je moja bivša supruga i majka Jane i Andrije, inače obožavana "tetka" mojih bliznakinja. Ništa posebno, osim što smo "izrodili" ovih pet careva. Njihove izjave, rasprave, zadirkivanja... Biti svedok svakog tog momenta je poseban osećaj, pogotovo kad su svađe u pitanju, pa kad dohvatim ofinger...navikli na ofinger...Šalim se! Džabe prebiram po glavi, mi stvarno nemamo prosečan dan."

Šta je najteže u odgajanju?

"Uh, to moraš da pitaš Ivanu i Milicu, one će dati detaljniji odgovor. Moj krst, tonu težak je vezan za Andriju. Briga da ne preteram sa disciplinom i slomim muškarca u njemu, a ujedno da ne škrtarim s emocijom, podrškom i razočaram ga, odgurnem. Odgojiti muško dete za jednog "strogog" oca je hodanje po tankoj žici sa kratkim štapom u rukama. Moraš da paziš na svaki korak. Kad ovu školu položim, sa Milošem će biti lakše, nadam se.

Odgajati ćerke - daj još šest da usvojim, ma sedam. Posle Miloša, Ivana i ja se samo rukujemo i ljubimo u obraz dok njen ginekolog ne nađe način kako prvo meni da "ugradi" spiralu ili nešto slično, pa onda Ivani. E, tad već mogu da razmislim o malo intimnijem odnosu kao zagrljaj recimo, i poljubac. I tad bi mi bila frka da ne zatrudni. Mislim, dosta je kume! Za dedu, za Srbiju, za oca i za dušu! Dosta je od mene."

Imaš li frku od toga u kakvom okruženju rastu?

"Nemam frku, zaista! Ako misliš na Beograd, Srbiju, muku koju mučimo poslednje dve, tri decenije - nemam frku. Sva moja deca su komandosi, ja ih tako vaspitavam, da okruženje i problemi u njihovom okruženju za njih ne predstavljaju prepreku, već izazov u kom će pokazati ko su, čiji su i šta žele da budu u životu. Obožavam moju Srbiju! Nema bolje zemlje za decu. Nema zemlje sa takvim karakterom i dušom kao što je Srbija. Na meni, na nama je da ove careve naučimo da budu vredni i čestiti Srbi."

Koliko radite ti i Ivana da biste mogli finansijski da izgurate sve to?

"Volim to pitanje. Puno radimo. Moja Ivana ima ženski frizerski salon- Studio Plus, na sreću nedaleko od stana i ne odbija priliku da udovolji nekoj "stalnoj" mušteriji, a da pored nje u kolicima kunja ovaj mali klempavi Miloš.

Ja "valjam" neku robu. Šalim se. Ja sam menadžer za nabavku "Fratelli" kožnih jakni i "Staff&Co" jakni od platna. Puno putujem, što mi mnogo otežava da se bavim decom, ali i posao i zarada zavise upravo od mene i mog rada i zalaganja. I ovo što Ivana radi, i ovo što ja radim hrani našu decu. Oni su skromni i nije nam teško da ispunimo i poneki "opušteniji" prohtev kad se zasluži. Mi smo zadovoljni, i za sada sve ide kako treba. Da Bog da dobro zdravlje i da nastavimo tako."

Imate li vas dvoje ikada svojih pet minuta?

"Hahahaha, pa malo je, kume! Čekaj samo da ginekolog... Imamo i više, kad su deca zajedno i bez obaveza, škole, dovoljni su sami sebi (ne računam Miloša). Tada nemamo velikih aktivnosti sa njima, otimamo svaki minut. A jutarnja kafa pre nego što se "čerga" probudi, uh kakvo uživanje!"

Šta ti je najlepše kada ste svi na okupu?

"Definitivno okrugli sto, svi za stolom, ručak ii ko će više i glasnije da priča haha. Kod nas ne važi ono "kad se jede, ne priča se", naprotiv. Mislim da i Ivana i ja tada učimo od naše dece."

Ispričaj neku smešnu situaciju s klincima.

"Probaću da dočaram legendarni selfi snimak moje najstarije ćerke Jane od pre pet godina. Hit! Ali prvo da malo pojasnim. Deca iz mog drugog braka obožavaju moju prvu suprugu, a deca iz prvog braka obožavaju Ivanu i nravano da se Ivana i Milica posebno vole i poštuju (ovo nije vic).

Snimak je nastao pre 6 godina, kad su nam rode donele bliznakinje u kuću i to jedno jutro, Jana (tada 10 godina) uzima Ivanin mobilni i kreće: "Ovo sam ja, ja sam Jana Matijević. Ovo je moj mlađi brat Andrija", a divljak iskače iz postelje i viče, kreveljeći se "Jesaaam". Zatim "hvata" snimkom bliznakinje, koje u tom momentu imaju oko mesec dana i 5 kg (obe, zajedno sa pelenama). "Ovo je moja mlađa sestra Đurđa i moja najmlađa sestra Iva", i onda okreće telefon ka Ivani. "A ovo jeeee našaaa maa, maaa, ma, maaj", i bežeći u hodnik šapuće u telefon "naša KOBAJAGI MAJKA i naš tata koji je trenutno u WC-u", držeći telefon uperen ka vratima toaleta. Plakali smo od smeha kad nam je pokazala snimak. Dan-danas šerujem taj klip na Fejsbuku."

Stekla sam utisak da si strog tata. U kojim stvarima ne popuštaš nikad, a u kojim umeš da budeš liberalan?

"Jel to da sam strog kažeš zbog ofingera? Nisam strog. Ne popuštam kad je u pitanju ispunjavanje osnovnih obaveza koja deca imaju prema sebi! Ne dopuštam nemar i lenjost. Mislim da je za njih najbitnije da ih naučimo da budu vredni i odgovorni. Nisam strog kad je škola u pitanju. Ne mislim da su dobre ocene presudne za moju decu, iako ne kažem da nisu važne, daleko od toga. Važno je da se trude i da daju sve od sebe. Ne popuštam kad je hrana u pitanju. Ne dozvoljavam bacanje hrane i izvoljevanje za stolom, jako mi je bitno da poštuju hranu. Eto vidiš, da nisam strog. Liberalan? Pa Iva (6) ima dečka Viktora (duga veza, dve godine - roknuću se), Jana ima zelene pramenove, a do skoro je imala ciklama, Đurđa je do skoro imala "na keca" ošišanu levu stranu glave, a na desnoj kosu do pola leđa. Andrija, Andrija, ostavljaj igrice, 'vataj se knjige! Šta hoćete više od mene? Liberalan, nego kako, nosim libelu u džepu, krečimo, a krivi zidovi."

Šta je po tvom mišljenu najvažnije da bi deca izrasla u dobre ljude?

"Dati detetu primer. Primer zamenjuje hiljade reči. I naravno rad, red i disciplina. Dati im primer u odnosu među nama - roditeljima, primer u odnosu prema svakodnevnim obavezama. Kad im se jednom te slike daunlouduju u glave, izgradiće njihov karakter i definisati ih, shodno primeru, u dobre ljude!"