Još
Ostalo

Ukucajte željeni termin u pretragu i pritisnite ENTER

Zbog čega nemam decu: Iskreni odgovori žena koje su se odlučile na život bez potomstva

Činjenica je da većina ljudi ne može da shvati odluku drugog čoveka ili žene koji ne želi da se ostavri u roditeljskoj ulozi. Umesto da ih osuđujemo, potrebno je da ih razumemo, a da bismo mogli, moramo da znamo njihove razloge. ...

 Izvor: Foto: Shutterstock

Nikada nekoga ne možete toliko da povredite kao pitanjem "a što nemaš decu". Te žene, one koje pripadaju svakoj trećoj koja nema dece, u iskrenoj ispovesti za Nedeljnik, progovorile su o svojim brigama, sumnjama, nedoumicama i strahovima, ali i pravim razlozima zbog kojih nemaju decu. Možda su slučajan uzorak, ali su realne priče, a ne čista statistika

Ali bio bi tako divan roditelj. Zažalićeš, a biće kasno za decu. Deca će ti promeniti pogled na svet. I ja sam bio sebičan, takođe. Razočaraćeš svoje roditelje. Da su oni, roditelji, tako razmišljali... Zar ne voliš decu? Onda, zašto si se oženio ako ne želiš decu? Nekompletan si bez potomstva. Nikad nećeš iskusiti pravu ljubav bez dece. Ko će nastaviti porodičnu lozu? Vredno je truda. Znam da ne voliš decu, ali drugačije je kad imaš svoje. Zar ne želiš malog sebe? Ja želim unuče dok sam živ/a. Hoću da budem baba. Ko će brinuti o tebi kad ostariš? Samoća u starosti je teška. Ostaviće te muž... Vreme ti ističe...

Povezane vesti

Šta od ovoga još niste čuli, a žena ste u tridesetim, tačnije, imate od trideset do trideset pet godina i pripadate onoj statističkoj polovini Beograđanki, ili svakoj trećoj Srpkinji, koje još nisu "overile" porodilište? Tema broj jedan među ženama proteklih nedelju dana bila je njihova materica i upravo objavljivanje poslednjih statističkih podataka o broju reproduktivno zrelih žena bez dece u Srbiji. Zapravo, nekako su se poklapale teme o deci koju ne treba ili treba tući, alimentacijama i rađanju. Dovoljan razlog onima koji ionako ne razmišljaju o deci da tek sad ne pomisle na to.

Ta polovina decenije, do 35, nekako je procenjena kao ključna ne samo za ženu lično, već i za ovu zemlju uopšte. Što ste stariji, nekako su i obazriviji kad počnu teme o rađanju "tog" deteta, jer biologija radi protiv vas, i onda samo još majka ne diže ruke od mogućnosti da dobije novi razlog za život. To je polovina decenije kad i one najokorelije protivnice rađanja postave sebi pitanje da li treba da se upuste u majčinstvo.

Svidelo se to ženama ili ne, uvek će biti onih koji će misliti drugačije, svejedno da li pričamo o tome da li želite ili ne želite da imate decu. Iako je to čista intima. Nikoga ne možete toliko da povredite kao pitanjem "a što nemaš decu". I možda je to razlog što je prašinu pustinjskih razmera podigao upravo argument demografa - zbog kojeg je koleginica iz ugledne dnevne novine neopravdano napadnuta, iznoseći ga faktografski i fer - da je hedonistički obrazac življenja jedan od razloga što nam država nestaje.

 Foto: Shutterstock

Država iz koje ti "hedonisti" beže tamo negde, da ne bi ovde živeli od žickanja kod roditelja za "hedonistički" izlazak u grad i iznajmljivanja neke "hedonističke" rupe od gajbe. Ironično ili ne, ali činjenica je da, ako pitate demografe, to više nije naš lični problem ili stav ili odluka, već postaje problem za državu. A ta demografija neumoljivo kaže da smo sve stariji i da nas je sve manje, što odmah ukazuje na pad nataliteta, tj. na vas/nas žene koje "nećete" da rađate nove junake. U roku od deset godina, otprilike, kaže ta demografija, skoro pa je dupliran broj Srpkinja okarakterisanih kao "bez dece". Budućnost Srbije je na ženskim plećima, tačnije u materici.

Povezane vesti

Ako pitate stručnjake, svako će vam dati neki argument, objašnjenje, vaše psihičko stanje i stanje društva, sve zavisi da li pitate sociologa ili psihologa ili pomenute faktografe zbog čega žene ne rađaju. Ali, realno, ko još razmišlja o beloj kugi kad razmišlja o svom životu? Uostalom, ko još rađa decu zbog države? Ako je već tako, onda ko ima pravo da vam kaže da je to što radite pogrešno? Mama i tata, u 35-oj? Ili premijer?

Kako god se osećale žene zbog toga, nećemo se otarasiti čeprkanja po tome da li smo udate ili ne, majke ili ne i zašto ne, pa otišle kod lekara na pregled ili kod popa na ispovest. Ima i onih koji veruju da će se svi vaši problemi rešiti zasnivanjem porodice. Možda i hoće. Ali te žene, one koje spadaju u svaku treću koja nema dece, u iskrenoj ispovesti za Nedeljnik, progovorile su o svojim brigama, sumnjama, nedoumicama i strahovima, ali i pravim razlozima zbog kojih nemaju decu. Možda su slučajan uzorak, ali su realne priče, a ne čista statistika.

"Kao da mi nije dovoljno što me zapitkuju što nisam udata, već mi u poslednje vreme majka stalno drži telefonske lekcije o tome kako je vreme za porodicu, tj. decu", kaže 31-godišnja Ivana, advokatica. "U okruženju, uglavnom su svi prijatelji zasnovali porodice i sad mi kao po dogovoru poturaju svoju decu, da osetim kako je to biti mama. Kao da sam željna da menjam prljave pelene tuđih beba. Uopšte ne mogu da im objasnim da nije stvar u tome, da me tuđa deca ne zanimaju i da naravno razmišljam o svojoj. Ali, niti imam ozbiljnog dečka, niti ću ga naći u najavi, a posebno nisam sigurna da ću naći muškarca koji je spreman za dete. Kako im je danas sve dostupno, muškarci su postali vrlo površni, i nude vam uglavnom seks i - povremeni seks. O braku, porodici, deci... Ni ne pričamo. Samo gde da se nađemo i šta će da mi radi, nikakav drugi razgovor. Da li misliš sad da je problem u meni?", pita Ivana.

Povezane vesti

Nije baš sindrom Bridžet Džons ili "Seksa i grada", ali priznaćete da znate dovoljan broj žena koje će vam potvrditi da Ivana nije usamljeni slučaj, niti sporadičan.

"Potpisujem da većina tih devojaka koje nemaju decu nisu donele definitivnu odluku da ih nemaju, već je sve sticaj okolnosti", kaže 37-godišnja Maja. "Iskustvo mojih prijateljica je da imaju ili nedovoljno ozbiljne veze, ili kres šeme, ili muškarce koji nisu baš rođeni da budu očevi. Ili nemaju nikoga. Poslednje dve godine nisam imala pristojnu vezu da bih pomišljala o detetu, a pomišljam. Svesna sam da mi prolazi vreme, a moja rodbina, roditelji i neke komšije se trude da nikako ne zaboravim na to. Sad, treba li rađati po svaku cenu s prvim koji naiđe, treba li da odaberem oca kao u nekoj prodavnici i da se samo prepustim ili - šta... ?"

"Moja starija sestra kaže da kad dođete u određene godine, više ne možete baš tako da birate", kaže 33-godišnja Andrea. "Sad će neko reći ko mi je kriv, što sam čekala... ali, jednostavno, tako se namestilo u životu. Živela sam sa dečkom, ali tada se nismo usudili da pravimo bebu jer, znam da je kliše, ali želeli smo koliko god možemo da odložimo to, dok ne stanemo na noge i slično... do danas nismo ni stali, već smo nazadovali i čekamo neki povoljan posao da bismo zasnovali porodicu, koju zaista želimo."

Neki kažu da ne postoji čovek koji ne želi decu, da je samo pitanje poklapanja sa drugom osobom i toga da se oslobodite straha ili sebičnosti. Eto, decomrzac Džordž Kluni dođe mu kao friški dokaz za to. I opet se vraćamo na stereotip - do vas je. Brinuti o svom mikrokosmosu podrazumeva da radite ono što je najbolje za vas, ali, zakoni kažu da na mikrokosmos uvek utiče onaj makro. Pa makar to i bila krnja Srbija. Možda je to i problem malih naroda, jer teško da bi Amerikanci morali da se toliko bave svojom demogafijom, iako bi i te kako imali razloge, jer svaki četvrti Amerikanac istog doba kao i pomenute Srpkinje, nema nikakvu želju za decom. Deset odsto žena u Evropi starosti 45 godina nema decu, onih sa fakultetskim diplomama ima i više, posebno u zemlji koja nam služi kao ogledalo, Nemačkoj. Da li je Opra Vinfri sebična ako je odlučila da između dece i karijere izabere ovo drugo? Ili Kondoliza Rajs? Ili, zbog čega nije isto usvojiti dete ako se već prekasno predomislite?

Povezane vesti

"Oduvek sam želela karijeru, i nikad nisam zažalila što sam dvadesete posvetila školovanju i radu. Znala sam oduvek šta hoću, htela sam da postanem svoj gazda. Deca zato nisu bila u prvom planu", počinje svoju priču jedna direktorka marketinga ugledne beogradske agencije. "Sada se pitam da li bi trebalo da rodim jer ću uskoro četrdesetu. U ovim godinama se odluke donose iz moranja, jer vas pritiska vreme, okruženje, razna pitanja... Imam novac, ali u svetu u kojem se krećem, malo je onih vernih, odanih, zainteresovanih. Videla sam i doživela mnogo toga, počev od toga da tešim drugarice ostavljene sa bebom jer on nije spreman, do toga da budem ljubavnica čoveku koji vara trudnu ženu - sa mnom. Stalno sam se pitala treba li da pristanem na takav život. Sad se pitam hoću li ja biti ta koju će njen muškarac varati i da li ću se kajati ako rodim ili ako ne rodim."

 Foto: Shutterstock

Kad pogledate i statistiku, ako se svaki drugi brak razvede, a masa obrazovanih žena još je u potrazi za "pravim", ako živite u zemlji u kojoj ne mogu da se dogovore da li je odlazak na porodiljsko dovoljno veliki izdatak ili luksuz, i ne mogu da ga svedu na neki evropski ili američki standard, već u zavisnosti od onoga što žele da postignu tom "uštedom", ako su vam naslovne strane takve kakve su, pa vas više straše nego što vam ulivaju nadu da će se ikad išta promeniti, ko ima legitimitet da vas pita kad ćete dobiti dete?

"Moj suprug je odluku prepustio meni, a ja još ne znam šta hoću", kaže Marina, 33-godišnja bankarka. "Da li ću znati za dve godine? Možda. Možda ću popustiti i roditi i shvatiti da sam se plašila nepoznatog bez razloga. Nisam sigurna da je on posvećen, iako kaže da bi bio. Drago mi je što pored sebe imam nekoga ko me voli i ne uslovljava me i ne moram da paničim što nisam udata. Ali, šta ako nismo tipovi za decu?"

"Rodi dete zbog sebe", rekla mi je majka svojevremeno. Ona je rodila mene 'zbog sebe' i nekad se pitam da li je ispravno postupila, jer mi je otac bio uskraćen. Dugo mi je trebalo da to prebolim... Sad, možemo da govorimo o tome šta je ispravno ili ne, ali ja neću da odgajam dete sama", kaže jedna 36-godišnja novinarka. "Sve je u redu ako i neko želi tako, ali ja ne znam šta želim. Možda sam za psihologa, ali iskreno, posle svog iskustva, ne znam. Nekako dugo vremena mislite da još ima vremena pred vama da možete da se odlučite, da birate i mislite se još malo a onda shvatite da dolazite u godine kada morate da jurite duplo: i muškarca i njegovu spermu. Ali, muškarca koji neće pobeći kad shvati da pelene nisu za njega."

Povezane vesti

Nema ispravnih i pogrešnih odluka sve dok čvrsto stojite iza njih, kažu. To da li ćete se kajati ili ne kad ostarite (opet tema iz prethodnog broja)... pa ko može da vam garantuje? Ako se uglavnom kajemo zbog onoga što ne učinimo... Jedan od najvećih strahova je da li ćete biti dobar roditelj. Hoćete li zadržati porodicu na okupu, hoćete li zauvek raskrstiti sa ispunjavanjem želja sebi, da li je ova zemlja dovoljno dobra da u njoj podižete dete... koje god sebi pitanje da postavite, zbog čega biste osećali krivicu? Oni s decom će vas uvek nagovarati da ih imate, mada će biti i onih koji će vam reći da su se grdno prevarili. Sve zavisi u kakvom ste okruženju, ko su vam modeli i kako ste odrasli. Ipak, treba li strah da bude vaš vodič kroz život?

"Kad otvorim novine, pitam se treba li mi dete", kaže 30-godišnja ekonomistkinja Jovana. "Čak i kad kućnog ljubimca nabavite, posle nema nazad, a ovo je dete. Nije samo 'rodi'. A opet... generacija sam koja je doživela sve najgore u ovoj zemlji. Zbog čega je pogrešno ako želim da živim bar malo bez novih obaveza. Ne mislim da je to sebičnost. Sebično je roditi dete, a onda ga zanemarivati ili misliti da ste dobar roditelj. Vodim se tim da, ako se ikad predomislim, uvek ću pokušati da usvojim dete, ili ako ne bude moglo, da postanem hranitelj. U čemu je razlika, ogajala bih ga kao da je moje svakako. A učinila bih nečiji život srećnijim."

Najnovije

Vesti

Porodica