Čitav život stvar je odnosa. Gradeći način na koji se odnosimo prema drugom biću, najviše učimo o sebi. U odnosu na to koliko smo spremni da se prilagodimo, da pomognemo, pa i da, svesno ili nesvesno, odmognemo, ali i da posle toga dugo razmišljamo šta nas je navelo da to uradimo, mi spoznajemo kakvi smo ljudi. U mnoštvu odnosa koje krož život gradimo, postoje, naravno, oni posebni, zbog kojih smo se puno promenili, ali i oni koji su promenili nas. Iako je njihovo delovanje neprimetno i veoma vešto, a oružje blago i nasmejano, uspevaju da u nama svemu zamene mesto.

I prvi, a evo i drugi put, sa divljenjem sam u porodilištu gledala žene, majke, koje od prvog trenutka tepaju svojim bebama, štipkaju ih, ljubakaju, maze... Prvi put, uz veliko uzbuđenje i mnogo pomešanih raznih emocija, dodatno me je "mučilo" to što iz mojih usta neće da izađe nikakva reč od mila. Tada nisam mnogo razmišljala, jer je bilo toliko toga novog o čemu je trebalo misliti, samo sam htela da iz porodilišta što pre dođem kući.

Povezane vestiRazvoj, zdravlje i …Kako se razvija ljubav između mame i bebe

Ali drugi put nisam bila uplašena zbog toga, jer sam znala da to nije ništa strašno, i u šta će se moj odnos prema mojoj bebi razviti, ali nisam mogla da ne razmišljam o tome. Ležala sam i gledala je, razmišljala...

"Malena je. Ne plače. Ima kosu - prva beba u našoj porodici koja se rodila sa kosicom." Izučavala sam svaki milimetar njenog lica ..."Kako liči na Vukija. Kako je moguće da sam rodila dva puta istu bebu? I pedijatrijska sestra je mislila da je dečak. Smešna je. Pomera ustašca. Ima rupicu na obrazu. Bože, kako je malena, a već joj se vidi rupica na obrazu."

Povezane vestiŽivot porodiceDa li se i drugo dete voli kao prvo?

Kada su prošla naša tri dana tihovanja u porodilištu, bilo je pitanje dana kada ću početi da joj pričam sve ono što sam u srcu za nju sačuvala. 

Počele smo polako da se navikavamo jedna na drugu, ali i dalje nismo baš mnogo pričale. Uglavnom sam se ja njoj izvinjavala, i to zapravo, kao da je velika i da me razume, kada moram da je spustim da se "čuva sama" jer Vuki traži da jede, crta, piški ili traži da nju drži ili "nežno" ljuljuška kolica kako bi pomogao mami da je uspava. 

A onda, jednog dana kada smo bile same, prolazila sam pored kolica kada je sobu ispunio nežan zvuk: "Beko, pa ti si budna. Dobrice jedna malena." 

Ju.To je moj glas. Tepam joj.

Uspele smo. Prešle smo na "ti".

Povezane vestiZdravlje porodiceZnačaj prvih 'razgovora' sa bebom: Pomozite detetu da se pravilno razvije

Iako, čini se, da ona, kao i ja, voli tišinu, ipak često ćaskamo. Grlimo se. Njuškam joj glavicu, prislonim obraz na njenu meku kosu i uživam. Razmišljam kako će izgledati, šta će voleti…

Gradimo naš odnos. 

Za sada, prva dva meseca su nam prošla uspešno, sada samo još nekih šezdesetak godina…