Prestrašena vestima o deci koja su na razne načine bila manipulisana, zlostavljana… i da ne idem dalje, razmišljala sam kojim sve metodama možemo zaštititi  decu. Evo prvog koraka koji sam odlučila da preduzmem. Ne bih sada o najgorim slučajevima već o onim kojima su svakodnevno izložena deca u parku, vrtiću, pa čak i u porodici…


Kako decu naučiti da dobro procenjuju i izbegnu neprijatne situacije? Duboko verujem da svako dete ima intuiciju za koju se priroda pobrinula, ali mi se čini da društvene norme (pogotovo kad nas) u nekim trenucima života kvare te savršene antene za primanje signala. Zbog toga smo mi, roditelji, tu da to sprečimo i pomognemo im da veruju u sebe.


Verovatno su nam svima smetala grljenja i ljubljena nama nepoznatih ljudi (daljih rođaka ili prijatelja koji su bliski sa našim roditeljima ali ne i sa nama). Dete se tome prirodno odupire, a mi ga često prekorevamo da je to nepristojno i da se lepo pozdrave sa određenom osobom. Meni je to bilo izuzetno odbojno, uvek sam negodovala. Roditelji me nisu na to terali, ali me nisu ni štitili i često sam se pitala šta nije u redu sa mnom i zašto ne mogu da se ponašam pristojno?!


Danas kada sam i sama mama tačno znam šta da radim. Decu čuvam od fizičkog nasilja. Podstičem ih da se odupru tome uz pristojan komentar. Mlađe dete je suviše malo da bi pričalo tako da ja na zaprepašćenje ostalih govorim umesto njega - ne želim da se grlim sa nepoznatim osobama! Radije bih imala divljače koje ne ume da se ponaša nego dete kojem šaljem poruku da je u redu da se povinuje fizičkoj sili odraslih. Imamo rečenice koje ponavljamo i sada se moje starije divljače već lepo snalazi.


Učim ih i da ne mogu da grle i ljube nekog drugog bez dozvole. Važno je da fizički kontakt bude prijatan za obe strane. (Ovde opet ne mislim na nas iz najuže porodice, jer se grlimo i ljubimo po ceo dan.)


Te društvene norme, s početka ove priče, su nekada često i dobra prilika da dete vežba. Često nam se dešava da na ulici priđe neka baka ili deka koji pitaju moje dete da ide negde s njima. Ne znam u čemu je fora, ali uglavnom predstavnici penzionisane populacije uživaju u njoj.


Prvo su me nervirali, pa sam nekoliko puta odsečno odgovorila na tu provokaciju, a onda počela da zajedno sa detetom vežbam odgovore.

Kako bilo, mislim da je naše društvo lep poligon za ovakve vežbe… samo izađete u park i eto idealne prilike.



Mama buntovnik sa razlogom