Još
Ostalo

Ukucajte željeni termin u pretragu i pritisnite ENTER

Kako biste se vi osećali da vam bivši "otme" starateljstvo nad detetom?



Skoro sam negde pročitala kako se majci strateljstvo oduzima samo u slučaju kada je prestupnik, ukoliko se vodi neki postupak protiv nje ili je u zatvoru. U svim ostalim slučajevima ona ima aspolutnu prednost u vaspitanju. Pa naravno, “majka je majka”, nezamenjiva, jedinstvena, kakva god da je ona je to dete nosila devet meseci, rodila. Ako ćemo pravo, sva deca vole svoje roditelje. Niko ne može da ih zameni, niti podeli, pa ni sud.


Verujem da već pretpostavljate šta me je iniciralo da napišem blog na ovu temu. Naravno, slučaj “Sindi”, bivša “modelsica” koja je izgubila starateljstvo nad četvorogodišnjom ćerkicom Petrom. Šta reći? Strašnooo! Kako je moguće da u “uređenom” državnom sistemu, koji ima jasno definisan Ustav i zakone, može da dođe do ovakvog propusta u sudskoj ili ljudskoj praksi? Hej, majci je oduzeto dete! Na neprimeren način. Gde niko ženu nije obavestio. Telefonom nekome javiti da ste mu oduzeli ŽENSKO dete?! Pa kakva god da je majka, ona je isto čovek od krvi i mesa. Smrtnica, svetica i grešnica, uostalom kao i svi mi. Pakao kojim ona trenutno korača i gori stopala, zasigurno će ostaviti neizbrisiv, neizlečiv trag na njenom telu i duši sve dok je živa. Samo ona zna koliko je sve ovo kida i lomi. Dobro se drži. Ali velika je to tuga.


Da se razumemo, uvek je bilo i biće slučajeva, kada roditelji ne mogu ljudski da se dogovore oko starateljstva, sud preuzima slučaj. Ali ovde nešto nije kako treba, jer je dete prethodne četiri godine živelo sa majkom i sve je bilo, po svemu sudeći, u redu. Petra je bila srećna, zbrinuta, zdrava, lepo uhranjena, obučena… Pa šta to nije štimalo? Koja je inicijalna kapisla presudila da se otac naprasno doseti i kukavički drzne da “ispuca i poslednji metak” u majku. Bukvalno “otme” joj dete iz naručja? Na njenu sreću, a njegovu žalost, Ivana (zvana Sindi), je živa, žilava i bori se. Čujte - “advokat mu je dao ideju”? Po izgleda da je tom advokatu samo stalo do novca, a njemu (mislim na “nasilnog oca narkomana”, kako Sindi kaže) izgleda samo do stana. Ćerkica je, u ovom slučaju, idealno manipulativno sredstvo. Iz ovog sučaja vidimo da zakon “propoveda” jedno, a sudska praksa drugo. Sistem, očigledno, nije sinhronizovan kako treba. Čini mi se da je sve odrađeno nekako “ispod žita”, kukavički, pod kvazi parolom “za dobrobit deteta”. Šta je ovde dobro za dete? Unesrećena majka? E, a najveći mi je apsurd žensko, ŽENSKO dete dodeliti ocu i to ne baš sjajnom čoveku i dobrom primeru (ako su istinite tvrdnje bivše modelsice Sindi, a verujem da jesu, jer zaista ne mogu da zamislim da bi ona u ovako ozbiljnoj situaciji iznosila gnusne laže o bivšem partner, ocu njene kćerke). Na kraju krajeva sve može vrlo lako da se proveri i dokaže. Šta sam, ono, htela da kažem? Da, imamo sa jedne strane takvog oca, a sa druge ucviljenu i unesrećenu majku koja je između dva zla -  da ćuti i trpi do kraja života nepravdu ili da progovori, pa šta bude da bude, hrabro odabrala da progovori. Da kaže šta joj je na srcu i duši. Kao i svaka požrtvovana majka verujem da će se stoički boriti za starateljstvo nad ćerkicom, sve dok ne bude 100 odsto sigurna da je njeno žensko čeljade zbrinuto na pravi način i srećno.


Da se razumemo nisam ja na strani Ivane Stamenković (zvane Sindi), niti bilo čiju stranu zastupam. Zapravo, samo želim da ukažem na problem s kojim se susreću i druge majke. Koje za razliku od Sindi nisu javne ličnosti, nemaju medijsku podršku, niti dovoljno materijalnih sredstava da otpočnu sudski proces, tu “ljutu, neicrpnu i do kraja neizvesnu borbu” za starateljstvo? Kome one da se žale? A sad zamislite sebe u situaciji kako vam muž “otima na legitiman način” ŽENSKO čeljade. Šta biste vi uradile? Kako biste reagovale? Iskreno? Ja kao majka ženskog deteta, ne mogu ni da zamislim takvu situaciju. Prosto je nezamislivo. Jezivo. Neko da uzme moju devojčicu, koju tek treba da naučim da bude pravo žensko, s kojom tek treba da preživim i doživim sve faze njenog odrastanja (od pelena, vrtića, škole, adolescencije, puberteta, prve menstruacje i tako sve do punoletstva, i dalje). Praktično pratite svoje dete kako se menja “od devojčice u ženu”. Da li stvarno mislite da je otac podobniji za sve predstojeće dane njenog života? Drugo da je reč o zajedničkom starateljstvu, koje od pre nekoliko godina naš sud uspešno sprovodi u delo. To bi onda definitivno bila drugačija priča i ceo slučaj bi dobio drugu dimenziju. Restriktivne i frigidne zakonske mere prema bilo kom roditelju, bahaćenje, bezobrazluk, javašluk, kukavičluk, “otimačina”. To je nedopustivo i neprimereno. To nije način da se bilo kome da legitimitet, pravo, da se ponaša tako kako se ponaša. I sutra taj takav treba da daje primer i bude uzoran otac (ili majka) jednoj “princezici”. Nešto, definitivno, treba da se promeni “odluka, ili način i pristup problemu, ili mere i primena principa moralne i etičke odgovornost”. Ne znam?! Možda će novo veštačenje dati prihvatljivije odgovore, a ujedno i nadu svim majkama sa ženskom decom koje se nalaze u sličnoj ili istoj situaciji da ovakva borba ipak nije uzaludna. Tačno je. Ceo proces je spor, iscrpljujuć, ali uporni i pravični u svojim dobrim namerama i iskrenim željama moraju da pobede.

P.S. Nemojte pomisliti da preferiram devojčice i da sam neka zakleta feministkinja. Naprotiv, imam braću i sina. Tako da nije to. Već sam samo napravila osvrt na slučaj “Sindi”. Verujte za mene su sva deca ista, a roditelji nezamenjive figure u odrastanju svakog pojedinca. Idealno je naravno da bračni drugovi ostanu u koliko toliko kvalitetnom braku do kraja života ako je ikako moguće, neguju ljubav i čuvaju porodicu. Nije lako, ali je moguće. Uvek kao najsvetliji primer uzimam svoje roditelje. Ali u slučajevima kada to nije moguće, dobro je ukoliko supružnici mogu da se dogovore oko starateljstva bez buke, huke, halabuke, muke. Ah… Ova “raspodela” dece je jako mučna i teška, pa ne ide to tako jednostavno. Teško je. Zaista je teško!

Ne zamerite, ako ste u ovom tekstu prepoznali moj materinski instikt i nagon da branim slabije, da pomognem "detetu" koje traži pomoć, koje se bespomoćno koprca, kopni i jeca. Da ostanem nema stvarno nisam mogla, ne smem! Pa i ja sam majka i žena!

Inicijalizacija u toku...

Komentari 0

Komentar je uspešno poslat.

Slanje komentara nije uspelo.

Nevalidna CAPTCHA

Najnovije

Vesti

Porodica