Pre pedesetak godina nije se uopšte govorilo o postnatalnoj depresiji. Danas je to tema koja je izuzetno aktuelna, o kojoj se piše, priča, informiše već na časovima psihofizičke pripreme za porođaj. Da budemo precizniji, o ovoj temi se priča samo kada su u pitanju žene, novopečene mame. A kako se osećaju očevi?

Svi njegovi strahovi

Za razliku od žena, koje se devet meseci fizički pripremaju da budu mame, muškarci imaju samo mentalnu, ali nejasnu predstavu o tome šta ih čeka. Baš zbog toga, neke tate prođu kroz šok kada im se svakodnevica preko noći promeni.


Muškarci kod kojih je prepoznata depresija kažu da je beba za njih potpuni stranac. Osećaju pritisak da bi odmah trebalo da je vole, a osećanje koje zapravo dominira je strah - da li će se snaći u novoj ulozi, da li će uspeti da izađu u susret bebinim, pa i ženinim zahtevima, kako će im prijati nova postavka prioriteta i organizacije.

Tatu niko ništa ne pita

Kada se beba rodi, sav fokus je na njoj, pa zatim na majci. Retko ko će da pita tatu: "Kako si ti? Kako se snalaziš? Da li ti treba pomoć?". Niko ne brine o tome da muškarci u većini slučajeva moraju da se vrate na posao već posle nedelju dana. A život im se iz temelja preokrenuo. I oni su često neispavani i iscrpljeni od celovečernjeg bdenja, nošenja i umirivanja bebe, a ujutru opet posao i redovne obaveze. Sve je više dokaza i naučno potvrđenih istraživanja koja govore o tome da i muškarci prolaze kroz period depresije nakon što dobiju bebu. Neke tate se čak i pitaju: "Šta mi je sve ovo trebalo?".


Najteže je onim tatama koji su se psihički pripremali, očekivali da će biti preplavljeni radošću kada ugledaju svoje novorođenče, a umesto toga se osećaju zbunjeno. I onda opet pitanje: „Šta nije u redu sa mnom? Zašto ovako reagujem?“. Ovo su sve znaci da muškarac prolazi kroz postnatalnu depresiju.

Šta govore činjenice?

Istraživanja pokazuju da oko 10 odsto očeva prolazi kroz ovakvu vrstu depresije. Ona se najčešće javlja kod muškaraca koji postaju očevi po prvi put, još češće kod starijih očeva, ili kod onih koji već imaju problema u braku. Dok se bore da se prilagode novim okolnostima i naviknu na novu ulogu, istovremeno pokušavaju da održe dobar odnos sa suprugom, što nije uvek slučaj.


Još je teže onim muškarcima čije su žene depresivne. Iako su svesni da je ženama obično teže nego njima jer sve vreme provode sa bebom i mnogo su angažovanije, ipak to ne menja činjenicu da je i njima teško. Ono što dodatno pogoršava situaciju, naročito kod osetljivih muškaraca, jeste to što je sva pažnja njihove voljene usmerena ka bebi. Pitaju se gde je njihovo mesto, da li će se ikada ponovo osećati važnim i voljenim. PageBreak

Kako prepoznati problem?

Ukoliko se ovo stanje ne tretira, ono može da ima ozbiljne posledice na odnos između tate i njegove bebe.


5 znakova postnatalne depresije kod muškaracaMaltene svi roditelji su iscrpljeni i preosetljivi u nekim trenucima. Ali, ako vaš partner pokazuje neki od sledećih znakova, verovatno je reč o postnatalnoj depresiji:1.    Plaši se da drži bebu u naručju, stalno ima izgovor za to što se ne usuđuje da je podigne2.    Loše spava i često je budan, čak i kad beba spava čvrstim snom3.    Oseća paniku ako treba da ostane sam sa bebom4.    Ima značajno smanjen apetit5.    Preterano brine i često se plaši da će da povredi bebu

I ne samo na odnos, već i na razvoj dece. Naime, istraživanje koje je rađeno na Univerzitetu u Bristolu, pokazuje da deca čije su tate patile od depresije dok su ona bila bebe, češće imaju probleme u ponašanju.


Nije uvek lako ni prepoznati depresiju. Kod nekih očeva to stanje može da potraje, i da tek kasnije sebi priznaju da su depresivni i da nešto povodom toga moraju da urade. Ni ženama nije lako da prepoznaju depresiju kod svojih muževa. Okupirane novim obavezama, mame ponekad ne primete koliko su njihovi partneri nesrećni. Dešava se da uoče da nešto nije u redu tek kada situacija postane alarmantna.


Vrlo je teško navesti muškarce da pričaju. Kada imaju problem, oni često pokušavaju sami da se sa njim izbore, ponekad ih je sramota da priznaju slabost, a još manje žele da opterećuju partnerku svojim problemima. Mnogi su navikli da budu mačo i da potiskuju emocije, pa ne čudi činjenica da u situacijama koje su za njih zaista teške, ne smeju da priznaju koliko im je loše - ni sebi, a još manje drugima.

Pomozite svom partneru

Međutim, od ćutanja i zadržavanja emocija za sebe teško da bilo ko ima koristi. Ako sumnjate da je vaš muž depresivan ili anksiozan (zabrinut, uznemiren), ohrabrite ga da sa vama podeli svoje emocije. Recite mu da ga to što će da razgovara sa vama, a još bolje sa stručnim licem, ne čini slabijim muškarcem (kako bi Englezi rekli „less of a man“ - manje muškarcem). Naprotiv, ako je jedini način da svoj problem reši tako što će sa nekim da razgovara, u vašim očima on može da izgleda samo jači, jer ima hrabrosti da se sa svojim problemom uhvati u koštac.


Već i samo priznavanje problema, suočavanje sa činjenicom da je depresivan ili anksiozan, jeste prvi korak ka promeni. Razgovori sa psihologom mogu mnogo da pomognu u ovim situacijama. Ponekad će biti neophodna i pomoć antidepresiva. Zvuči paradoksalno, ali za neke tate je pravi lek bio u provođenju više vremena sa svojom decom. U početku, to može da bude teško, ali što se više tate fokusiraju na svoje nove obaveze, to će se osećati korisnijim, a to je polazna tačka da se dobro osećaju. Još kada im beba uzvrati osmehom, radošću, kada dobiju potvrdu da to što rade ima smisla - sve će početi da se menja na bolje. Treba imati na umu i da je ovo prolazno stanje. Traje nekoliko nedelja ili nekoliko meseci, a posle je već sve lakše. Uživanje u roditeljstvu može da počne.

Manja Perić Mitić