Coca se inače neobično ponaša. Vrlo je tvrdoglava, inajdžija je, a i lenja. Njena neprestana zastajkivanja, žaljenje da se umorila, sedanje na sred ulice, smatrali smo njenim načinom da skrene pažnju na sebe.
Njeno pojačano znojenje i nemiran san pripisivali smo hromozomskoj neravnoteži u njenim ćelijama.


Od prve godine je jednom godišnje išla u bolnicu zbog neprestanog povraćanja. Krene sve kao pun nos. Gutanje sekreta traje oko nedelju dana i zatim kreće. Zato kad je pre par meseci ponovo krenulo, iako nismo znali koji je uzrok, pošto su uvek analize bile bez odgovora na ovo pitanje, primili smo to kao redovnu godišnju pojavu. Ali nije bilo isto. Produžilo se.


Našli smo način da joj umirimo stomak. Davali smo joj čaj od nane sa Humaninim elektrolitima s komoračem. Kašičicu na svakih 15 minuta. Kasnije joj izdrobimo malo plazmice. I tako se unormali rad stomaka.


Uskoro smo primetili da joj je vrat zadebljan. E, to je bio trenutak za reagovanje. Napokon se na odeljenju za endokrinologiju dečje klinike u Tiršovoj utvrdilo da boluje od Grejvsove bolesti, tj. da ima povećano lučenje štitne žlezde. Ovo oboljenje nije uobičajeno kod šestogodišnjaka i verovatno se javilo kao nus pojava Daunovog sindroma. Ako imate dete sa trizomijom 21, kontrolišite mu štitnu žlezdu.


Dobila je terapiju, ali i nov režim života. Ne sme na sunce i ne sme da se umara. Sad imam dve bebe koje vodim napolje. Jednu od 6 godina i 16 kilograma i drugu od godinu dana i 10 kilograma. Pre nego što se zapali dan, pre posla, idemo u pekaru i na pijacu. Moja voljena je ušla u peti mesec i savetuje joj se strogo mirovanje. Tako da kad krenemo, stavim Cocu na ramena, Micija u levu, kolica u desnu ruku. Stepenicama niz 4 sprata, jer živimo u mansardi, a zgrada je bez lifta. Dole u kolica stavim nju, a Mici joj ide u krilo. Vozikamo se. Oni usput doručkuju. Malo pričaju, malo se i svađaju. Kad se Coca smori, onda uzmem Micija u naručje. Tada mi je baš teško da upravljam kolicima, pa je molim dok je ne izmolim da nju stavim na ramena a bebu u kolica. Uveče isto, samo što umesto na pijacu idemo u park, na ljuljaške, tobogan, vrtešku.

Povratak kući mi jako teško pada. Opet ona na ramena, on u jednu, kolica u drugu ruku, pa nogu pred nogu uz 72 stepenika. Ali, na vrhu stepeništa stiže nagrada. Moja voljena nas čeka pred vratima. Coca, sva srećna, viče:

"Mama, mi smo sva tvoja deca!"

Za taj trenutak, penjao bih ih i na Pančićev vrh.