Vikend. Posle divog jutra provedenog na zvezdarskom „Olimpu“, moji Dečaci zasluženo „odrađuju“ svoju popodnevnu dremku. Špagete bolonjeze uveliko spremne. Veš može da sačeka do sutra. Ovo je, verujem, onih sat vremena, kad mi niko neće zameriti ako dignem sve četiri u vis, odgledam neku emisiju, prelistam magazin, ili porazgovaram sa vama...
Hvala suncu što nas je konačno ogrejalo. Ako smem da se usudim i potvrdim, ona dosadna i hladna zima je konačno iza nas. Dobrodošli u prirodu!
I kao svaki pravi lokal patriota pozvaću vas da ove divne dane provedete u prelepoj i pomalo divljoj Zvezdarskoj šumi. Nama baš takva odgovora, jer nema velikih gužvi, a opet ima sve što vam je potrebno za lep dan u prirodi – restoran sa lepom bašticom za predah, dve velike igraonice sa toboganima, drvena kućica, tek po neki rekreativac, tu i tamo još neko dete na autiću i dekice koje tu već decenijama igraju boćanje...
Moji Dečaci danas nisu odmakli dalje od ulaza, jer su majstori istovarili brdo peska kojim će napuniti bazen za skok u dalj (deca ga obožavaju, a i kučićima nije dozvoljen ulaz pa nema straha od eventualne zaraze). Srećom, pa smo u današnju šetnju poneli adekvatnu opremu – bagere i kamione.
Eto toliko od nas za danas. Vreme za ćaskanje je isteklo. Javite nam kako vi provodite ove lepe dane!
Ispraćam vas uz stihove Nade Topčagić. Ne znam kako ova pesma inače zvuči, ali iskoristite svu moć imaginacije i zamislite vaše klince kako vam je pevaju:
Petak veče, ja živim za to
za to vreme kad smo zajedno
sad si ovde, sutra ko zna gde
nek mi ovaj vikend s tobom potraje
Od vikenda do vikenda
od nedelje do nedelje
eto tako živim ja
na sve to sam navikla
da te ljubim samo kad je nedelja...