Još
Ostalo

Ukucajte željeni termin u pretragu i pritisnite ENTER

Mame u svetu

Da li se roditeljski pristupi u vaspitavanju dece širom sveta razlikuju, i koliko?

Nedavno je američki ženski časopis "Women’s Health Magazine" na svom portalu Womenshealthmag pozvao čitateljke da navedu najčešće savete koje su dobijale od svojih majki tokom odrastanja. Potom je odabrano nekoliko univerzalnih majčinskih preporuka, koje se prenose iz generacije u generaciju:

• Uvek imaj svoj novac. Budi samostalna u zarađivanju. Izbegavaj da pozajmljuješ.

• Uživaj dok si mlada. Putuj, istražuj, uživaj, iskoristi svoju mladost.

• "Drži" do sebe. Odnosno, vodi računa o svojoj odeći, nezi tela… Hodaj uspravne glave, ne pokazuj okolini ako imaš neki problem.

• Ne prenagljuj u svojim odlukama. "Jutro je pametnije od večeri". Čuvaj se svoje impulsivnosti i donošenja odluka "na brzinu".

Međutim, na savete koje roditelji daju svojoj deci, u velikoj meri utiče kultura te sredine, odnos društva prema deci, standard… Naime, kada bi se ova anketa sprovela u Srbiji, sigurno je da bismo dobili drugačije odgovore.

 Razvoj dece u različitim kulturama

Sa druge strane, pre nekoliko godina je sprovedeno veliko, u svakom smislu značajno istraživanje. U njemu su učestvovale majke (njih 250) iz različitih delova sveta: Atine, Pekinga, Nju Delhija, Berlina, Meksiko Sitija, Los Anđelesa, San Hozea (glavni grad Kostarike), jednog sela iz Kameruna, i jednog sela iz Indije.

Za i protiv igračaka

Značajne su razlike između roditelja u svetu u tome da li su deca nošena u rukama, koliko dugo dojena, od kog uzrasta imaju svoju sobu. Različit je čak i uticaj koji na odrastanje deteta imaju igračke. Na primer, kada se rodi beba u Atini ili Los Anđelesu, odmah biva zasuta velikim brojem igračaka. Na drugom kraju sveta, siromaštvo je uticalo da dečja psihologija i pedagogija - u Africi, na primer, smatra da za dečji razvoj igračke nisu neophodne.

Zajedničke karakteristike

Razvoj društva, porast svesti i pridavanje sve većeg značaja pravima dece širom sveta, u većini zemalja su doprineli osvešćivanju roditeljske uloge. To se danas može smatrati zajedničkom karakteristikom roditelja savremenog doba.

Ovo istraživanje je započela psiholog Hajdi Keler, sa željom da pokaže - ne da li kulturne razlike utiču na razvoj deteta (to smo znali i ranije), već KAKO utiču. Tako danas imamo i potvrde onog što smo do nedavno samo pretpostavljali.

Mame iz Evrope i SAD-a svojoj deci govore, to jest tepaju na sličan način, na primer: "O, kako je lepa moja beba. Baš si ti jedna dobra mamina devojčica (dečak). Da li si dobro spavao - ti divna, slatka, prekrasna moja bebice?". Ove mame koriste izrazito veliki broj nežnih reči u vrlo kratkom vremenskom intervalu. One, naravno, ne očekuju da im beba bilo šta odgovori. Ali su podučene, to jest i same slično vaspitavane da, ako mnogo govore bebi, posebno ako to čine sa ljubavlju, tepajući, umilnim glasom - beba će se osećati prijatnije (bez obzira da li razume reči, ili samo oseća njihovu milozvučnost). I, zahvaljujući tome, imaće opšti brži razvoj. Međutim, ove mame mnogo više govore nego što bebu drže, više nego što je maze i grle.

Sa druge strane, mame iz Indije svojim bebama govore svega nekoliko reči, i to više one koje ukazuju na potrebu, nego reči izrazite ljubavi, na primer: "Sigurno si sada gladan, sada će te mama nahraniti". Nikada ne govore bebi dok ona leži, a one je samo posmatraju. Umesto toga, radije je drže uz sebe i miluju - gotovo nesvesne da to čine. I, ono što je posebno zanimljivo, dok maze svoju bebu - često, jednostavno, ćute.

Ukratko, ovo istraživanje pokazuje da su razlike u vaspitavanju dece toliko velike da se pre može govoriti o različitim svetovima, nego o razlikama unutar istog sveta.

Zajedničke brige svih roditelja

Ipak, određene sumnje i brige su zajedničke svim roditeljima sveta. Zahvaljujući tome, i roditeljske preporuke, saveti i sugestije su zajedničke, bez obzira na pripadnost nekoj kulturi, veri, naciji... Te preporuke se tiču:

• Bezbednosti. Sigurno je da ćete dete u njegovim različitim uzrastima učiti kako da sebe zaštiti. Učenje bezbednosti je širok pojam, od izbegavanja dodira sa strujom, preko pravilnog prelaženja ulice, do izbegavanja razgovora sa nepoznatim osobama.

• Samostalnosti. Najmanje samostalnosti se pruža najmanjoj, to jest najmlađoj deci. U periodu do polaska u osnovnu školu, ona zaista i jesu u ogromnoj meri zavisna od svojih roditelja, ali kasnije bivaju sve samostalnija. Bez obzira na veliku zaštitničku ulogu koju roditelji širom sveta osećaju prema svojoj deci, ipak su svesniji da je za dete bolje da bude nezavisno i sposobno za samostalan život.

• Obrazovanja. Većina roditelja, bez obzira na sopstveni nivo obrazovanja, sve više uviđa značaj školovanja za budućnost svoje dece.

Nema "zlathih saveta"

Sve što čitate u literaturi namenjenoj roditeljima - shvatite kao dodatnu informaciju, ili mogući putokaz za vaš pristup detetu, ali ne i kao jedino postojeće rešenje

Koliko god je roditelja na svetu, toliko je i različitih teorija o vaspitanju. Nije uvek "pametno" vaspitavati dete na način na koji su roditelji sami bili vaspitavani, niti uspeh garantuje postupak potpuno suprotan tome. To je osnovni razlog da ne verujete svemu što vam, iz najboljih namera, savetuju bake, strine, tetke. Lekari, detetovi učitelji, i svi drugi odrasli iz njegove blizine, takođe ne mogu baš uvek biti u pravu. Nažalost, ne postoji "zlatni savet" za sve probleme koje možete imati sa decom.

Niti su svi problemi isti, niti svi uzroci, a ponajmanje se može reći da su naša deca međusobno ista. Zato, sve što čitate u literaturi namenjenoj roditeljima - shvatite kao dodatnu informaciju, ili mogući putokaz za vaš pristup detetu, ali ne i kao jedino postojeće rešenje.

Imajte vere u svoju intuiciju, upoznajte dete, gledajte ga, proučavajte, i ne zaboravite koliko je ono posebno, individualno, jedino takvo na svetu. 

Jelena Holcer, pedagog

Inicijalizacija u toku...

Najnovije

Vesti

Porodica