U ovom dobu, moglo bi da se počne sa određivanjem zona u dečjoj sobi, a glavne su: zona za spavanje, igru i rad. Međutim, zona za igru i rad nisu jasno podeljene i nadovezuju se jedna na drugu. U kasnijim periodima, one će postajati sve više zasebne i menjaće se njihov prioritet. Za mlađu decu je važnija igra, jer se ona na taj način razvijaju i uče.
ORGANIZACIJA PROSTORA I NEOPHODAN NAMEŠTAJ
*Zona za spavanje
U njoj treba da se nalazi krevetac, komoda za prepovijanje, komoda ili polica sa sredstvima za ličnu higijenu, i komoda ili orman za garderobu.
-Krevetac je neophodan element, a može da se i dalje koristi onaj iz najranijih dana. Važno je da bude stabilan i sa kvalitetnim dušekom, jer dete u razvoju treba da spava sa pravom kičmom. Krevetac nikako ne treba da se postavi pored prozora ili radijatora. Važno je da ima pokretne stranice, čija visina može da se podešava po potrebi, jer će dete pokušavati da samo siđe sa kreveca. Tom prilikom može da padne i da se povredi ako stranica nije spuštena na odgovarajuću visinu.
-Komoda za prepovijanje nije neophodna, u zavisnosti da li se dete odvikava od pelena ili ne. Ona najčešće ima fioke. Gornji deo može da se skine i da u kasnijem periodu posluži kao klasični ormarić za odlaganje dečjih stvari. Ukoliko u sastavu ove komode postoje «boksovi» za odlaganje odeće, nije potreban zaseban orman za garderobu.
-Neophodan element predstavljaju police za odlaganje sredstava za ličnu higijenu.
*Zona za igru
S obzirom da je dvogodišnje dete odavno prohodalo, veoma je živahno. Ono doživljava ubrzani intelektualni, socijalni i emocionalni razvoj. Pritom upoznaje svet oko sebe, koji za njega dobija značaj i smisao. Radoznalo istražuje nove mogućnosti, na složeniji način barata predmetima, naglo stiče nova iskustva. Jedan od najvažnijih načina na koji se dete obrazuje jeste igra. Uz pomoć nje se razvijaju individualna interesovanja i sposobnosti kod mališana, pa je važno da se pravilno usmerava. Pre svega, treba ostaviti dovoljno prostora za igru. Stoga je najbolje da sredina sobe bude prazna, pokrivena tepihom ili toplom prostirkom, koja može da predstavlja i važan dekorativan element sobe. Posebno bih istakla da nikakvi komadi nameštaja ili elementi na koje bi dete eventualno moglo da se popne - ne smeju da se nađu pored prozora!
*Zona za učenje
U ovom periodu je sve izraženiji lični stav i karakterne osobine deteta. Ono sada koristi fond od oko 50 do 300 reči i mnogo bolje razume slikovnice nego ranije. Uz njihovu pomoć, usađuje mu se ljubav prema knjizi od najranijih dana. Dete, inače, samo okreće list po list knjige. Interesuje se i za crtanje. Ume da nacrta prave linije i krugove.
Kutak za rad treba da bude po meri deteta, što znači da sto i stolice odgovaraju njegovoj visini. I visina polica treba da bude takva da dete može samo da uzme igračke i predmete po želji, a kasnije da ih vrati na mesto. Igračke su sada «raznovrsnije», pa treba da budu raspoređene tako da dete može jasno da ih uoči i prepozna. Deca vole red, što treba podsticati od malena, jer to utiče i na kasniji razvoj.
CRTANJE NA ZIDU
Pošto će dete pre želeti da crta po zidu nego na stolu, na zid možete da zalepite odgovarajući papir - hamer (tanji karton), i to najvećeg formata. On može da se menja po završetku crtanja i ispunjenosti prostora, a da se pritom ne ošteti i ne isprlja zid. Možete da kupite i dečji stalak za crtanje, ali je to manje ekonomično. Inače, u ovom kutku je važno da postoji odgovarajuće radno osvetljenje.
BOJE, SVETLOST I DEKORACIJA
*Boje u sobi
Boje su pogodne za izražavanje emocija. Deca uživaju u čarobnom svetu boja i razlikuju ih pre nego što nauče njihove nazive. Boja na dete ostavlja snažan psihološki utisak. Na osnovu nje, dete lakše shvata i povezuje stvari oko sebe. Boje u dečjoj sobi treba da budu svetle i mirne. Treba se držati nežnih, pastelnih tonova, a to su blage nijanse plave, zelene, ljubičaste, roze, narandzaste i žute, koje najviše umiruju.
Podela može da se naglasi različitim tretmanom zidova. U spavaćoj zoni preovlađuju mirnije boje, bez kontrastnih detalja i sa umerenom rasvetom, dok u delu za igru mogu da se pojave tapete ili zidovi sa smelijim šarama. Podela se definiše i rasporedom elemenata u sobi, spuštenim plafonom, ili vizuelnom pregradom - interesantnom policom.
*Nameštaj prilagođen mališanu
Nameštaj mora da bude prilagođen uzrastu mališana. Posebnu pažnju treba posvetiti ivicama nameštaja - potrebno je da budu zaobljene, kako se dete ne bi povređivalo.
*Detalji u dečjoj sobi
U dečjoj sobi su veoma važni detalji. Naglasila bih da su predviđeni detalji u sobi za devojčicu više «kitnjasti», dok su u sobi za dečaka jednostavnog dizajna. Glavni detalji dečje sobe su: zavese, prostirke za pod, posteljina, sat, lampe, ogledalo, slike (u visini detetovih očiju), šarmantne police neobičnih oblika i boja. Soba može da se dodatno ukrasi ručno pravljenim igračkama, šarenim balonima, nalepnicama, šablonima, foto-tapetama. Ovi rekviziti su sve dostupniji, sa velikim izborom likova, i jednostavni za korišćenje.
* Osvetljenje u sobi
Dnevno osvetljenje je od velikog značaja - bilo bi dobro da je dečja soba najosvetljenija u stanu. Kontakt sa spoljnim svetom ima veliku važnost za psihološki i socijalni razvoj deteta. Za nesmetanu igru je potrebna pravilno raspoređena opšta rasveta, koja ne baca senke. Obavezno je plafonsko (belo) osvetljenje. Visilice iz dečjeg programa mogu da posluže kao dodatno osvetljenje. Lampa je potrebna u kutku gde dete crta.
Ambijentalno (žuto) osvetljenje služi za večernje sate, za odmor, i najčešće je postavljeno u zoni za spavanje. To su zidne lampe kod kojih može da se reguliše jačina osvetljenja. Poželjna je zaštita prostora spoljašnjim roletnama, unutrašnjim zastorima, ili gustim zavesama - radi zaštite od bljeska.
* Za podove je značajno da ne budu hladni i klizavi. Najpogodniji su podovi od klasičnog i troslojnog gotovog parketa. Pored kreveta, i na mestu za igru na podu, poželjna je komforna prostirka od prirodnih materijala, koja može da se pere u veš mašini. Za zidove se preporučuju akrilne vodoperive boje, koje bih preporučila pre nego tapete.
* Elektronski uređaji su višak
Ukoliko se u sobi nalaze elektronski uređaji, dete je izloženo dejstvu elektromagnetnih talasa i zračenju. Zato u dečjoj sobi ne treba da se nađu kompjuteri, televizori i druga tehnička oprema. Kablove i utičnice treba postaviti tako da nisu detetu na dohvat ruke. Sigurnost i bezbednost vašeg mališana je na prvom mestu.
SOBA ZA MIRNIJE I AKTIVNIJE DETE
Soba treba da bude podsticajna za igru i razvoj deteta. Ukoliko je ono izuzetno aktivno, treba da bude jednostavna, bez smelih kombinacija, jakih boja i suvišnih detalja. Za mirnije dete, soba treba da bude ispunjena senzornim stimulacijama. Ukoliko je soba mala, treba izbegavati tamne i jake, «čiste» boje na većim površinama. Dovoljan je akcenat, jedan upadljiv element u sobi.
SOBA ZA DEVOJČICU
Ukoliko je soba dovoljno velika, podelila bih je u dve glavne funkcionalne zone. Obrada zidova i ukrašavanje sobe detaljima su ključni u sobi za devojčicu. Boje zidova su nežne, pastelne nijanse roze, narandžaste, ljubičaste, žute. Ređe su bele boje. Zidovi zone za spavanje su jednobojni. Mogu da budu ukrašeni ogledalom, satom, ramom za slike, dekorativnim lampama, zavesama. Detalji su «kitnjasti», ali u tome ne treba preterivati, kao ni u šarenilu. Ako je zid jednobojan, zavesa može da ima smelije šare, i obrnuto.
Zidovi mogu da budu dodatno ukrašeni nalepnicama sa ženskim likovima, Diznijevim junacima, životinjicama i cvećem. Slike treba da budu postavljene u visini očiju deteta, a nameštaj prilagođen uzrastu. Može da bude neobičnih oblika, koji su obojeni nežnim nijansama roze, ljubičaste, žute, braon i bele boje.
SOBA ZA DEČAKA
Soba za dečaka može da bude uređena po istom principu kao i soba za devojčicu. Razlika je u tome što su detalji jednostavniji i diskretniji, ima ih manje, a boje su izraženije - jarke. Soba nikako ne treba da bude hladna. Boje u sobi za dečaka su nijanse zelene, plave i oker, kao i braon i bela. Nameštaj je jednostavniji, sa pravim linijama, bez rezbarija i vinjeta. Zona za igru i rad može da se ukrasi muralom jednostavnih geometrijskih slika i linija, koji dodatno mogu da budu ukrašeni nekom nalepnicom sa motivima Diznijevih junaka, životinjicama i slično.
Marija Kočović, diplomirani inženjer arhitekture