U Srbiji među decom uzrasta od pet do 14 godina, čak 12,9 odsto je gojazno. Umereno gojazno je 16,6 odsto dece. U odnosu na prethodna istraživanja iz 2013. godine, taj procenat je povećan.
Najveće povećanje je u broju gojazne dece stare pet i šest godina, i to 21,1 odsto, a ni projekcije nisu bolje - skoro dva miliona stanovnika Srbije biće gojazno do 2030. godine, dok će više od 215.000 dece imati problema sa gojaznošću. To je skoro 20 odsto dece i mladih, jedan od najvećih procenata u Evropi.
Кardiolog Petar Borović kaže za "Blic" da način života trudnice utiče na to kakvo će kasnije biti dete. Naime, ako žena u trudnoći ne jede voće, neće ga jesti ne deca.
"Mame ne žive zdravo, kod mene dolaze 35 odsto trudnica pušača, ne jedu voće, ne piju dovoljno vode. Pa beba neće jesti posle voće, voće je idealno, uzimati što više, 400, 500, 600 grama dnevno. Smanjiti prženo i slano, ako mama u trudnoći loše živi, počinju problemi na krvnim sudovima bebinog srca. Javlja se bela pruga koja će kasnije biti ateroskleroza. Znači, mame mogu nekim ponašanjem u trudnoći da zaista promene dosta stvari. Mame su najznačajniji faktor u životu i moramo da ih poštujemo, da ih volimo i da budu u redu. Ono što je mama jela u trudnoći, beba će voleti, ono što mama nije jela u trudnoći, neće beba voleti", upozorava kardiolog Borović.
"Batut" je ove godine objavio podatke da je skoro 13 od 100 dece u uzrastu od pet do 14 godina gojazno. U odnosu na prethodne generacije, najveći porast gojazne dece je kod mališana starih samo pet ili šest godina.
"Ako pre obroka popiju dve čaše vode, smanjiće potrebu za hranom, ako je voda sobne temperature. Ako u toku dana mame popiju pet do šest čaša, metabolički će dodatno izgoreti 350 kalorija. Mora postojati dan u nedelji kada je porodica na okupu, to je najlepši moment iz života", kazao je dr Borović.
BONUS VIDEO:
(blic.rs/Yumama/Nataša Zlatković)