- Muškarac uzima u hraniteljstvo decu koja su teško bolesna kako bi im pružio utehu i dom.
- Sahranio je desetoro dece i veruje da svi imaju pravo na porodicu.
Ime Mohamed Bzik možda nije poznato ovdašnjoj javnosti, ali u SAD‑u postao je simbol bezuslovne brige i saosećanja. Ovaj Libijac koji se doselio u Kaliforniju posvetio je svoj život brizi o terminalno bolesnoj deci koja bi inače završila u bolnicama ili u institucijama - često bez ijedne osobe koja bi ih volela i držala za ruku do kraja njihovog života.
Uzima u starateljstvo decu za koju zna da će uskoro umreti
Za razliku od većine hranitelja, koji starateljstvo preuzimaju uz nadu da će deca s vremenom pronaći trajni dom, Bzik prihvata isključivo one najteže slučajeve - decu s terminalnim bolestima. Zna da će ta deca umreti, ali ih svejedno prima u svoj dom kako bi im pružio toplinu porodice, ljubav i dostojanstvo u njihovim poslednjim danima.
U više od 30 godina kao hranitelj, primao je i negovao brojne teško bolesne mališane, sahranio je oko desetoro dece, a neki su preminuli pod njegovim starateljstvom, uključujući i u njegovom naručju ili njegovom domu.
Bzik je u SAD došao iz Libije 1978. godine kao student. Kasnije je oženio Don, ženu koja je pre njega postala hraniteljka i s kojom je od 1989. započeo priču o starateljstvu za bolesnu decu. U početku su prihvatali različite slučajeve, ali kako bi pomagali onima kojima niko drugi nije hteo da priđe, 1990‑ih su se odlučili fokusirati na terminalno bolesnu decu s nalogom "bez reanimacije" - decu za koju niko drugi nije imao volje ili sposobnosti da se brine.
Don je bila vrlo aktivna u zajednici, održavala je radionice o hraniteljstvu i o tome kako se nositi s bolesti i smrću, ali je preminula 2015. godine. Udovac Bzik je nastavio taj put sam, preuzevši na sebe još veću odgovornost.
Ljubav, dostojanstvo i svakodnevna briga
Trenutno se brine za teško bolesnu devojčicu, koja je slepa, gluva i paralizovana, kojoj pruža dvadesetčetvoročasovnu brigu. Iako medicinski stručnjaci smatraju da joj je stanje bez izlaza, Bzik joj daje osećaj da nije sama, razgovara s njom i drži je u svojim rukama, jer veruje da "svako dete ima osećanja, dušu i zaslužuje ljubav".
On svakodnevno sarađuje s lekarima, medicinskim sestrama, osiguravajućim društvima i socijalnim radnicima kako bi osigurao da dete dobije najbolju moguću zaštitu. Bolnica je gotovo kao njegov drugi dom - često razgovara sa doktorima i nosi veliku mapu medicinske dokumentacije gde god idu.
Njegov trud nije povezan sa idejom "posla" ili zarade; za brigu o detetu dobija simboličnu mesečnu naknadu od vlasti, ali Bzik to čini iz dubokog uverenja da svako dete zaslužuje porodicu čak i u svojim poslednjim danima.
Drugi organizovali donacijske kampanje kako bi mu pomogli
Bik je duboko religiozan musliman i često ističe da ga njegova vera nadahnjuje i pomaže mu da se nosi sa teškim situacijama i smrću dece koje prihvati. Prema njegovim rečima: "Ključ je u tome da ih voliš kao svoje sopstvene."
Bziku je bio dijagnostikovan rak debelog creva 2016. godine, što mu je dodatno pomoglo da razume kroz šta prolaze deca koja su bolesna.
Priča o njegovoj predanosti i velikodušnosti dosegla je svetsku publiku i inspirisala mnoge da preispitaju svoj stav prema teško bolesnoj deci i hraniteljstvu. Neke su zajednice čak organizovale donacijske kampanje kako bi mu pomogle u njegovom radu, uključujući i inicijative koje su prikupile stotine hiljada dolara za podršku njegovoj misiji i budućim projektima poput osnivanja kuće s porodičnim okruženjem za terminalno bolesnu decu.
Priča Mohameda Bzika nije samo priča o jednom čoveku - to je priča o humanosti, dostojanstvu i bezuslovnoj ljubavi. Dok mnogi nastoje da izbegnu patnju i smrt, on se suočava s njima direktno, dajući onima s najmanje šanse osećaj da su voljeni i cenjeni do svog poslednjeg daha. Njegov život i rad ostaju inspiracija svima koji veruju da svako dete zaslužuje mesto koje se zove dom.
U foto-galeriji pogledajte i najlepše citate o porodici:
BONUS VIDEO:
Izvor: story.hr/Yumama
