Jovu je majka ispratila u vrtić i nije se vratio: Posle 15 godina je slučajno videla sliku zbog koje se tresla

• Džonatan je imao samo tri godine kada ga je otac oteo i otišao sa njim iz SAD u Meksiko.
• Majka ga je sve vreme tražila, a jedna slika koju je slučajno videla na Fejsbuku 15 godina kasnije pomogla joj je da se opet sretne sa sinom. 

Njen sin je nestao iz njenog života pre više od petnaest godina. Bio je tek mali dečak kada je njegov otac, Houpin bivši suprug, iznenada nestao sa njim. Tog trenutka svet ove žene se okrenuo naglavačke – sve što je znala o životu postalo je neizvesno, a srce joj je bilo slomljeno.

"Tokom prve tri godine, jedina stvar o kojoj sam mislila bila je kako da pronađem svog Jovu. Način na koji sam tragala za njim sada mi je maglovit, sve se prepliće u sećanju, ali jedino što je tada imalo smisla bio je da ga pronađem", priseća se Houp. Godine su prolazile, tragovi su postajali sve teži, a majka je živela u stalnom strahu i neizvesnosti.

Prvi značajan trag – nada u San Dijegu

Sve se promenilo 2006. godine, šest godina nakon nestanka, kada je Hope konačno dobila važan trag. Istraga je pokazala da se njen bivši suprug nalazi u San Dijegu, u Kaliforniji. Napokon se pojavio tračak nade – Houp je mogla da veruje da će, posle toliko godina, možda ponovo držati svog Jovu u naručju.

Ali onda se dogodilo nešto što niko nije mogao ni da zamisli. Istraga koja je bila otvorena i koja je trebalo da poveže ovu majku sa njenim sinom, stala je – istražitelj koji je vodio slučaj misteriozno je nestao. Houp je mesecima čekala zamenu, nadajući se da će drugi stručnjak preuzeti slučaj i nastaviti potragu.

Kada je konačno dodeljena nova osoba za slučaj, ona je primenila alarmantnu taktiku: direktno je obavestila Houpinog bivšeg supruga o toku istrage i tražila da kontaktira kancelariju tužioca za otetu decu. Umesto da pomogne, ovaj potez je privremeno blokirao sve napore – Houp je ponovo ostala u stanju nemoći, gledajući kako se njena nada gubi.

Neočekivani preokret – fotografija koja menja sve

Godinama kasnije, Houp je naišla na trag koji će promeniti sve. Dok je pretraživala internet, slučajno je ugledala fotografiju – lice koje joj je bilo toliko poznato, kovrdžava kosa, oči... Bio je to njen sin, Jova. Srce joj je stalo. Ruke su joj se tresle. Nakon petnaest dugih godina, dugih noći punih strepnje, molitvi i suza, Houp je konačno mogla da veruje da će se ponovo sresti sa svojim detetom.

"Bilo je neverovatno... Ispod te fotografije stajala je oznaka gde se nalazi, i odmah sam znala da je to moj Jova. Bila je to fotografija iz detinjstva, a ja sam bila presrećna što ga vidim. Ipak, nisam smela mnogo da se radujem zbog neizvesnosti, jer nisam znala šta me dalje čeka", priseća se ova hrabra majka. Sve što je prošla, svi trenuci nesigurnosti i bola, u tom trenutku dobili su smisao.

Novi početak posle decenija bola

"Molila sam ga da to ne uradi," priseća se Houp, govoreći o trenutku kada je njen bivši suprug odlučio da pređe granicu u Meksiko sa Jovom. Njena intuicija nije bila pogrešna – upravo se to i dogodilo. Taj trenutak bio je razarajući: osetila je bespomoćnost i strah da možda nikada više neće videti svog sina.

Ipak, ime koje je nosila – Houp, Nada – bilo je više od pukog imena. Bilo je to obećanje koje je dala sebi i svom sinu da nikada neće prestati da ga traži. Godinama je beležila tragove, pratila male indicije i kontaktirala sve moguće izvore informacija o Jovinom mestu boravka.

Decenija života između potrage

Iako je patila zbog Jove, Houp je bila i majka starijeg sina, Džejkoba. Održavanje kuće, posao, svakodnevne obaveze i briga o starijem detetu često su joj oduzimali vreme i energiju koju bi mogla da posveti potrazi za Jovom. Ipak, nijedna prepreka nije mogla da ugasi njenu odlučnost. Svaki mali trag koji bi pojavio – bilo na internetu, bilo kroz prijatelje ili poznanike – bio je svetionik u njenoj dugoj potrazi.

Čudesna slučajnost koja menja sve

Godine 2015. dogodio se trenutak koji je sve promenio. Dok se prijavljivala za onlajn kurs i pratila uputstva da "lajkuje" stranicu kompanije, Houp je naišla na nešto neočekivano. Na prvi pogled obična aktivnost – lajkovanje stranice – otvorila je vrata ka onome što je tražila godinama.

Na ekranu se pojavila galerija fotografija... a onda je ugledala nešto što joj je srce skoro izbacilo iz grudi. Fotografija njene dece – Džonatana i Džejkoba – kada su bili mali, u kadi. Fotografija koju je ona sama napravila pre mnogo godina, pre nego što je Jova nestao. Srce joj je počelo da lupa, a suze su joj same krenule niz lice. "Ruke su mi se tresle, telo mi je drhtalo, a suze nisu prestajale", priseća se ona.

Prvi trenuci susreta sa stvarnošću

U prvi mah je osetila kako joj lupa srce, a zatim je osetila i ogroman strah: šta dalje? Šta ako je ovo neki lažni trag? Šta ako se posle tog traga razočara? Kako stupiti u kontakt sa sinom koji je nestao pre više od petnaest godina, koji je odrastao u potpuno drugom okruženju, možda misleći da je ona nestala ili da ga je zaboravila?

Bila je svesna da je ovo tek prvi korak. Otkriće fotografije bilo je znak, prilika koja se ukazala slučajno, ali koja je mogla biti početak susreta koji je obećavao da će poslednja decenija bola i tuga biti zamenjeni radošću i ponovnim povezivanjem.

Houp je znala da je put još uvek dalek. Preostalo joj je da pronađe način kako da stupi u kontakt sa Jovom bez da izazove šok ili strah. Svaka naredna odluka bila je kritična – kako ponovo osvojiti poverenje svog sina, kako mu objasniti godinu dana koja je provela tražeći ga, i kako obnoviti vezu koja je prekinuta toliko godina.

Ali jedno je bilo sigurno – Houp je još jednom dokazala da majčinska ljubav i nada ne poznaju granice. Petnaest godina patnje, strepnje i nesigurnosti sada su stajale pred njom kao most ka nečemu mnogo lepšem – mogućnosti da ponovo zagrli svog Jovu i da, konačno, zajedno sa Džejkobom, obnovi porodicu koja je toliko dugo bila razdvojena.

Nakon što je ugledala fotografiju svog sina, Houp je ubrzo primetila još jednu sitnicu koja će promeniti sve. Primetila je da je neko drugi lajkovao iste slike – i ispostavilo se da je ta osoba dobar prijatelj njenog Jove. Preko tog prijatelja, konačno je dobila kontakt informacije svog sina.

Za Houp je to bio trenutak neizmerne radosti: njen Jova je bio više nego voljan da obnovi kontakt sa majkom koju nije vidio petnaest godina. Samo tri dana nakon što je dobila kontakt, razgovarala je sa Jovom prvi put posle decenije i po. Glas koji joj je odzvanjao u ušima bio je glas njenog sina, glas koji je nosio sve one godine razdvojenosti, ali i nadu koja nikada nije prestala.

Dogovor za prvi susret

Majka i sin dogovorili su da se sretnu 1. jula 2015. godine. Za Houp, to je bio datum koji je čekala petnaest godina – dan kada će konačno moći da zagrli svog sina i da oseti toplinu i mir koji dolaze tek kada se izgubljeni deo porodice vrati kući.

Prvi susret bio je emotivan do srži. Suze, smeh, zagrljaji i tišina koja je govorila više nego reči – sve to činilo je trenutak koji se pamti celog života. "Toliko sam srećna," rekla je Hope za ABC 10, dok je opisivala ponovni susret sa sinom. "To je čudo. Nikada nisam mislila da će se ovo ikada desiti."

Jova se vraća kući

U to vreme, Jova je još uvek bio srednjoškolac u Meksiku. Međutim, obećao je svojoj majci da će se, čim završi školu, preseliti u Kaliforniju i živeti sa njom. Ovo obećanje nije bilo prazno – Jova ga je ispunio. U jesen 2016. godine, nakon više od petnaest godina razdvojenosti, konačno se vratio u dom koji ga je čekao, spreman da obnovi vezu sa majkom i bratom Džejkobom.

Njihovo ponovno okupljanje nije bilo samo fizičko – ono je bilo obnova porodičnih veza, ljubavi i poverenja koje su pokušaji vremena i udaljenosti mogli samo da oslabe, ali nikada da unište. Houpin san da ponovo drži Jovu u naručju konačno se ostvario, a petnaest godina bola i čekanja pretvorilo se u trenutak čiste radosti i zahvalnosti.

U foto-galeriji pogledajte i najlepše citate o roditeljstvu:

BONUS VIDEO:

 Izvor: stil.kurir.rs/YuMama