Početak srednje škole predstavlja period u kome većina tinejdžera želi da letuje sa svojim vršnjacima, prvi put, bez roditelja. Zabrana odlaska često je praćena odgovorima: još si mali da bi išao sam; nisi postigao odličan uspeh u školi; suviše je opasno da ideš sam (tuče, alkohol, droga, druženje sa nepoznatim ljudima koje može dovesti do nepredviđenih situacija); izgubićeš se tamo; potrošićeš sve pare čim dođeš i slično. 

Kada je pravo vreme?

Istina je da ne možemo govoriti o nekom određenom uzrasnom periodu na kome je dete pripremljeno za ovakav izazov. Odnos poverenja između roditelja i deteta i samostalnost deteta predstavljaju osnovu na kojoj možemo razmatrati ovo pitanje. Dete može postati samostalno samo onda kada mu veruju. Preterana briga, stalno kritikovanje, strogo kažnjavanje i kontrolisanje kao i postavljanje visokih zahteva, mogu poljuljati detetovu veru u sopstvene sposobnosti i kapacite. To dovodi do sledećeg pitanja: „Da li sam ja sposoban da obavim ovaj zadatak?“ 

Pomozite detetu da samo donese odluku

Od malih nogu usvajamo pravila, učimo da razmišljamo o posledicama svog ponašanja i svojih izbora. Dete je potrebno usmeravati prilikom donošenja odluka, umesto da roditelji odlučuju umesto njega.

Povezane vestiŽivot i vaspitanjeLenji, impulsivni, neraspoloženi... Kako razumeti tinejdžere?

Dodeljivanje zadataka koji su u skladu sa uzrastom i sposobnostima deteta takođe podstiče razvoj njegove samostalnosti i odgovornosti (npr. obavljanje kućnih poslova). Osnovni zadaci perioda adolescencije su: sticanje autonomije i nezavisnosti u odnosu na roditelje, ostvarivanje psihoseksualne diferencijacije i ovladavanje veštinama i znanjima neophodnim za ekonomsku nezavisnost i profesionalnu karijeru. Razrešavanjem ovih zadataka, dete se kreće ka razvijanju realističnog, stabilnog i pozitivnog identiteta. Ovako formirana slika o sebi vodi većoj stabilnosti mentalnog zdravlja tokom kasnijih godina života. 

Razgovor, a ne  "uputstva za ponašanje"

U atmosferi poverenja razgovor o mnogim temama postaje prijatniji, tako je i sa samostalnim odlaskom na letovanje. Roditelji koji se odluče da puste svoje dete na letovanje često ga zastrašuju time šta sve može krenuti po zlu dok je tamo i daju mu veliki broj saveta 

Zavisnost i(li) odgovornost?

Jedna američka sudija pokazala je da se 50 odsto adolescenata slaže sa tvrdnjom: “Ako bih sada morao da se snalazim u svetu sasvim sam, mislim da bi mi bilo vrlo teško”. Ovde vidimo dilemu ovog perioda i sukoba sveta zavisnosti i sveta odgovornosti. Važno je da dete zna da je roditelj uvek tu za njega, da predstavlja izvor utočišta i sigurnosti.

(od toga da nije zdravo izlagati se sunčevim zracima u najtoplijem periodu dana do toga da se pazi da mu neko ne ubaci drogu u piće). Razgovor na ovu temu ne bi trebalo da predstavlja jednosmerno davanje „uputstva za ponašanje“ već uključenost obeju strana. Roditelji, umesto da iznose samo svoja strahovanja, treba da pitaju dete o čemu ono brine i strahuje kada je reč o samostalnom letovanju. Priča može da se usmeri na neka prethodna negativna iskustva deteta (sa eksurzije, izleta, noćnog provoda), te roditelji mogu proceniti kakvo značenje te specifične situacije imaju za njega, kako se u njima ponašalo i pomoći mu da koriguje svoje ponašanje ukoliko za tim postoji potreba.

Kada dete otputuje...

Tokom trajanja odmora, neophodna je komunikacija putem telefonskih razgovora ili putem sms-a. Najbitnije je da roditelj bude uveren da je dete zdravo i da nema nikakvih problema.

Povezane vestiŽivot i vaspitanjeŠta sve brine mame dečaka tinejdžera

Potrebno je uspostaviti dogovor da se u slučaju neke neprilike odmah javi kući jer su roditelji uvek tu da pomognu dajući savet ili preduzimajući konkretne aktivnosti.

I dalje ste potrebni svojim tinejdžerima

Odlazak na letovanje sa drugarima predstavlja veliki stres za roditelje i brigu da oni nisu više važne figure u životu deteta. Adolescenti vreme provedeno sa roditeljima smatraju važnim, a to potvrđuje činjenica da kada su u sukobu sa jednim roditeljem, oni višak vremena ne posvećuju svojim prijateljima. Umesto toga, provode više vremena sa drugim roditeljem. Iako se često govori o posebnoj “kulturi mladih”, istraživanja otkrivaju značajan kontinuitet između kulture mladih i kulture njihovih roditelja, kao i slaganja među generacijama oko moralnih pitanja, ali ne oko stila odevanja, boje kose i sl. Mladi srednjoškolci provode veliki deo vremena sa prijateljima, ali i sa roditeljima. Njihove aktivnosti u tim kontekstima potpuno su različite da se nazivaju “suprotstavljeni socijalni svetovi”. Vršnjačka grupa i porodica igraju važne uloge u procesu individuacije i separacije (odvajanja) koje se prepliću i dopunjuju.

Povezane vestiŽivot i vaspitanjePubertet: 5 naučnih istraživanja za koje tinejdžeri treba da znaju

Savet za roditelje je da se stave u cipele svoje dece i sagledaju svet iz njihove perspektive, pokušaju da razumeju njihove unutrašnje konflikte, želje i potrebe. Letovanje sa prijateljima prilika je da dete bolje upozna sebe, nauči da se snalazi u novim okolnostima, preuzme odgovornost za svoje postupke, ali i da bolje upozna svoje prijatelje, izgradi toleranciju i razumevanje za potrebe drugih. Pored toga, to je i prilika za upoznavanje novih mesta, kultura i ljudi. Jedno takvo iskustvo je neprocenjivo na putu ka daljem osamostaljenju i ulasku u svet odraslih.