Ova bolest može da se ispolji u svakom životnom dobu i kroz razne simptome, od kojih se neki teško povezuju sa nepodnošenjem glutena (neurološki problemi kao, na primer, epilepsija, potom dermatološki problemi, vrsta dijabetesa koja se povezuje sa neotkrivenom celijakijom, ginekološki problemi i sterilitet, itd). Ukoliko se ovo oboljenje me prepozna na vreme, ugrožava se i život obolelog. Celijakija se pojavljuje kod ljudi koji su genetski skloni tom oboljenju, ali može da se javi i kao posledica infekcija ili stresa.

Kako doći do dijagnoze

Svaki hronični proliv, koji bez jasnog uzroka traje duže od tri nedelje, treba bar da pobudi sumnju u ovom pravcu. Sumnju pojačavaju simptomi malapsorpcije (sindrom nedovoljne apsorpcije jednostavnih hranjivih materija - aminokiselina, masti, vitamina ili monosaharida) u crevu i malnutricije (ozbiljan nedostatak. pojedinog ili više nutrijenata – pothranjenost). Međutim, slični simptomi mogu da se jave i kod oboljenja pankreasa ili drugih zapaljenskih bolesti tankog creva, Kronove bolesti ili disbakterioze (manjak mikroflore creva).

Povezane vestiZdravlje porodice 9 najčešćih simptoma celijakije

1. Prvi dijagnostički korak je utvrđivanje postojanja nekih antitela u krvi koja su u vezi sa ovom bolešću. Takva su anti-glijadinska antitela (protiv "stranog" proteina), koja su manje specifična za postavljanje dijagnoze, ali korisna za praćenje efikasnosti terapijsko-dijetetskog režima. Takođe i antitela protiv tkivne transglutaminaze (zapravo, ranije opisanog kompleksa), čija je specifičnost i senzitivnost velika, preko 95 odsto. Dakle, velika je verovatnoća da osoba sa povišenim vrednostima ovih antitela boluje od glutenske enteropatije.

2. Biopsija tankog creva je metoda kojom se dijagnoza definitivno potvrđuje ili odbacuje. Preporučena je u svim slučajevima graničnih vrednosti antitela na sopstveni enzim, ili kada klinička slika nije u skladu sa serološkim vrednostima.

3. U cilju procene nutritivnog statusa, rade se i druge dijagnostičke procedure: krvna slika, vrednosti kalcijuma, kalijuma, ukupnih proteina i albumina u krvi, protrombinsko vreme. Određivanje ukupne količine masti u stolici takođe može da bude od koristi.

Lek za celijakiju

Celijakija je specifično oboljenje po tome što je jedini lek za obolele stroga, dobro kontrolisana i doživotna dijeta.
- Oboleli moraju da se hrane isključivo namirnicama koje ne sadrže gluten što je izuzetno teško jer glutena nažalost ima u gotovo svim industrijskim namirnicama - u mnogim mlečnim proizvodima, mesnim prerađevinama, čokoladama, bombonima, sladoledima, džemovima, pastama za zube, pićima,kafi, lekovima, kozmetičkim proizvodima...

Svi ovi proizvodi su za osobe sa celijakijom zabranjeni. Kod pacijenata koji se striktno pridržavaju ishrane bez glutena, oporavak je vrlo brz – kliničko poboljšanje nastaje već za nekoliko dana ili nedelja, dok potpuni oporavak sluzokože creva može da se očekuje za nekoliko meseci. Teško je i kada ste odrasli a možete zamisliti kako je teško deci – ističe Vesna Pavkov,  predsednice Udruženja Srbije za Celijakiju.

Pravilna ishrana

Promene u načinu ishrane dovode i do promena menjanja navika u životu zato je veoma važno podsticati decu na samostalnost i pravilnu ishranu.

Aktivnosti udruženja

- Jedan od prioriteta rada našeg Udruženje je da prati domaće proizvođače i u skladu sa svojim mogućnostima analizira domaće proizvode o čemu su članovi redovno obavešteni. Važno je napomenti da je naše Udruženje vlasnik licence za dodelu međunarodno priznatog znaka prešarane pšenice koji kada se nađe na nekom proizvodu garantuje obolelom da je taj proizvod prošao sve kontrole i da tek onda mogu da ga konzumiraju i oni najosetljiviji čije zdravlje ugrožava i molekul glutena. Za obolele od celijakije veoma je važno da budu uz udruženje zbog dobre i pravovremene informacije. Svi zainteresovani mogu da se učlane u naše udruženje mailom celijakija@gmail.com. Više informacija mogu pronaći na našem sajtu www.celijakija.rs


- Naročito je teško roditeljima male dece koju ne možete obradovati slatkišima, prirediti im rođedansko slavlje, otići sa njima na odmor ili bilo kakav duži boravak van kuće, ne možete ih uključiti u vrtić. Deca su specifična u mnogim pogledima, nalaze se u razdoblju rasta i razvoja. Zdrava ishrana i navike pripreme i  konzumiranja bezglutenskih obroka imaju značajnu ulogu u pogledu stvaranja pravilnih navika za ceo život. Udruženje se zalaže da se u našem društvu razvije svest o problem celijakije putem edukacija i širenjem  informacija o prirodi bolesti, organizovanjem tribina i seminara širom Srbije. Upoznavanjem okoline sa celijakijom najbolji je način za olakšanje života u svojoj sredini. Širom sveta celijačna udruženja pokušavaju da skrenu pažnju javnosti na teškoće sa kojima se oboleli svakodnevno susreću – ističe naša sagovornica.

Bezglutenska hrana u Srbiji

Oboleli u našoj zemlji retko šta mogu da kupe u prodavnicama, delom jer naši proizvodi nisu dobro deklarisani, onako kako je to propisano u evropskim zemljama, a delom jer u našoj zemlji ne postoji sigurna bezglutenska proizvodnja.

- Nerazumevanje i nepoznavanje celijakije osnovni je problem kod domaćih proizvođača hrane koji nepoznavanjem specifičnosti u bezglutenskoj proizvodnji prehrambenih namirnica mogu naneti nenadoknadivu štetu po zdravlje obolelih. Bezglutenska proizvodnja mora biti strogo odvojena od proizvodnje u kojoj se koristi gluten, namirnice koje se koriste moraju biti strogo kontrolisane da ne bi došlo do kontaminacije. Vrlo često oboleli hranu nabavljaju u inostranstvu, a takav režim ishrane je vrlo skup. Za bolji, kvalitetniji i zdraviji život celijačno obolelih neophodna je šira društvena aktivnost i veće angažovanje državnih institucija. Potreban je stalni nadzor nad proizvodnjom i prometom bezglutnske hrane i kontinuirana edukacija o celijakiji zdravstvenih radnika, farmaceuta, ugostitelja, hotelijera i trgovaca.

Na žalost u Srbiji proizvođači nisu u obavezi da naznače da li njihov proizvod sadrži gluten dok je u EU obavezno navođenje prisustva glutena u proizvodima. Opasno je i kada se pojave proizvođači koji se reklamiraju kao bezglutenski „bez glutena“ pa čak su neki stavili i bezglutenski znak prešarane pšenice na koji nemaju pravo, jer u Srbiji još ni jedan proizvođač nije dobio pravo na ovaj znak. Na ovakav način se direktno ugrožava zdravlje obolelih – objašnjava Vesna.

Tekst: Vesna Stanimirović