Da li se vaš mališan plaši mraka, odvajanja, zubara? Zbog čega se javljaju strahovi kod dece i kako roditelji mogu da se izbore sa ovim problemom, savetuje pedagog Jelena Holcer.
Dečji strahovi su brojni i raznovrsni. Menjaju se sa uzrastom a na dinamiku njihovog pojavljivanja i prevazilaženja utiče veliki broj faktora, od roditelja do vršnjačke sredine.
Strahovi kod beba
Prvi strah se javlja već u prvim mesecima života - strah odvajanja od roditelja.
Oko šestog meseca života, dete može imati izražen strah ne samo od nepoznatih osoba već od svih onih koji nisu deo njegovog najbližeg okruženja, što ponekad obuhvata i bake i dede ako ih ne viđa svakodnevno i mnoge druge koje vi, možda i ne doživljavate kao nepoznate.
Najčešći strahovi kod predškolaca
U predškolskom periodu, kod dece se javljaju sledeći problemi:
- strah od mraka. Dete ne želi da ostane samo u mračnoj sobi, insistira da svetlo bude uvek upaljeno. Prevazilaženje ovog straha vežbajte čestim razgovorima i igrama u mraku (igre asocijacija, pogađanja i slično, tj. igara koje ne zahtevaju osvetljenje).
- strah od neke institucije (obdanište, škola). Ovaj strah može imati uzrok u nečemu što je dete čulo i pogrešno razumelo, ili lično doživelo. Razuverite ga predstavljajući mu pozitivne aspekte.
- strah od neke osobe (vaspitačica, učiteljica, drug iz odeljenja, rođaka...). Iako su ovi strahovi najčešće brzi, kratki i prolazni, ako se zadrže u ponašanju deteta, razgovarajte sa osobom od koje se dete plaši. Njen blaži pristup vašem detetu može uticati na brže razgrađivanje ovog straha.
- strah od lekara, zubara, inekcija... Uzrok ovog straha je što je dete ili imalo bolna iskustva i ne želi da ih ponovi, ili je iz vaših razgovora zaključilo da je to nešto “strašno”. S obzirom da i mi kao odrasle osobe, imamo ove iste strahove, teško ćemo ih iskoreniti kod naše dece. Pomaže ako kontrolišete ono što govorite u detetovom prisustvu, i naravno. Takođe, postoji mogućnost da ove strahove predupredite kod deteta, odvodeći ga na preventivne preglede koji nisu bolni, ili da ga vodite sa sobom kada na ove preglede idete vi.
- strah od veštica, babaroga, čarobnjaka... Imaginarni likovi iz bajki i dečjih filmova nisu za dete manje strašni samo zato što vi, kao odrasla osoba, znate da oni ne postoje. Ne govorite kako je smešno da se plaši onoga što ne postoji, i ne insistirajte da gleda filmove sa ovim likovima, da bi se razuverilo, po principu: “klin se klinom izbija”. Tako njegov strah samo produbljujete.
