Još
Ostalo

Ukucajte željeni termin u pretragu i pritisnite ENTER

Roditeljske greške: Zašto naša deca ne vole školu?

Saznajte zbog čega mališani imaju otpor prema školi i na koji način roditelji nesvesno doprinose tome.

 Izvor: Foto: Profimedia

Kada krenu u osnovnu školu, u prvom razredu, deca još uvek imaju pozitivan stav prema školi. Još uvek nose sećanja iz vrtića gde je bilo zastupljeno prirodno učenje, učenje kroz igru. Poneke škole imaju dovoljno sluha da barem u prvom razredu budu tolerantije prema velikim individualnim razlikama dece u adaptaciji na novu sredinu. Međutim, po nekim anketama, već od trećeg razreda procenat dece koji voli školu se značajno smanjuje iz razreda u razred.

Zašto deca ne vole školu?

Zapostavlja se prirodno učenje. Pre početka školovanja, tokom prvih 7 godina života, dete je u procesu "prirodnog učenja". Ono usvaja nova znanja kroz igru, a ovo učenje je bez prisile, spontano, podržavajuće za dečju radoznalu, kreativnu prirodu. Kada pođe u školu, igra kakvu je dete do tada poznavalo, menja se i postepeno gubi. Za razliku od učenja kroz igru, škola zahteva učenje samo po sebi. Detetu niko u startu ne objasni zašto su neke oblasti važne, ni sa kojim ciljem treba da ih savlada. Tako ono vremenom stiče utisak da je školsko učenje bez svrhe, bez cilja i da je jedino važno dobiti što bolju ocenu.

Školski programi.
Udžbenici u našim školama su uglavnom zastareli i ne odgovaraju deci savremenih generacija.

Povezane vesti

Nefer odnos, učenik - nastavnik. Nastavnik sme da zakasni na čas, vaše dete ne sme. Nastavnik sme da viče na dete, dete ne sme da viče na njega. Nastavnik detetu govori "ti", dete njemu "Vi". Nastavnik svojim stavom, ponašanjem a ponekad i otvoreno, odnosno, verbalno poručuje: "Ja znam, ti ne znaš! Podrazumeva se da pojedini od ovih elemenata moraju da postoje (na primer, da dete govori učitelju "Vi", da ne kasni na čas i sl.). Međutim, za većinu dece učitelj je prva odrasla osoba prema kojoj moraju da izgrade ovakav odnos, otuda im je potrebno vreme da to savladaju. 

Koncepcija školskog dana. Posle 45 minuta matematike i 5 minuta pauze sigurno ni vaše dete neće interesovati engleski jezik ili geografija, ali je ipak, primorano da sedi na času i pokušava da bude što koncentrisanije. Međutim, kada bi škola ponudila više eksperimenata i interakcije umesto diktiranja ili monologa nastavnika, kada bi deca bila ohrabrivana da glasno govore svoje mišljenje, i njihov stav prema školi bi bio mnogo bolji. U onim školskim sistemima gde je zastupljena takozvana "blok nastava", učenici pokazuju manji otpor, a nastavne predmete lakše usvajaju, bolje pamte i više vole.

Inicijalizacija u toku...

Najnovije

Vesti

Porodica