Za neke mame bake su nezamenljivi pomagači, za druge jednostavno rođaci, a za treće stranci, kontakt sa kojima je krajnje nepoželjan. Zašto se neke majke protive da deca sa bakom imaju blizak odnosa? Ovo su iskustva koja su uzrokovala takvu relaciju:
Natalija, 36 godina, sinovi 6 i 1 godina
"Ja sam nevoljena snaja, bez preterivanja. Roditelji mog muža su od samog početka bili protiv mene. Dugo su se nadali da će ovaj hir proći i da će njihov sin naći nekog dostojnog njega. Ali oženio me je. Na svadbi su sedeli žalosnih lica, a sa istim su došli da izvedu unuka iz porodilišta. A onda je počelo: ja sam loša domaćica i užasna majka, sve radim pogrešno. Ne dojim, hranim adaptiranim mlekom, ne oblačim se kako treba, izlazim na pogrešna mesta, dala sam ga u vrtić i otišla na posao. U početku sam to izdržala, škrgućući zubima: nisam želela da se moj muž svađa sa porodicom. I činilo se da vole unuka. A onda je dete počelo da raste, i bukvalno su počeli da ga okreću protiv mene. Zovu nas u posetu i pitaju šta smo radili, šta smo jeli, a onda nam objašnjavaju da su kobasice štetne, kuvaju ih samo lenji, crtani mu kvari oči, loša sam mama , i sve u tom duhu. Na porodičnim praznicima su me grdili pred sinom i mužem. On je intervenisao, uvređeni su, dete je plakalo. A kada se ispostavilo da sam drugi put trudna, počela je noćna mora: zašto tako rano, nema dovoljno novca, hipoteka, čekati nekoliko godina. Naljutila sam se i rekla da u ovom slučaju neće videti svog unuka, a čula sam "daj nam Vanju, a ovog odgajaj sama". Delovalo je kao šala, ali to je bila poslednja kap. Rekla sam mužu da više neću kod njih i da neću pustiti decu. I ne želim da to vidim ovde. Rođaci su stajali u pozi - pa, nema potrebe, doći ćeš i tražiti oproštaj. Prošlo je više od godinu dana i držim reč. Razumem da je to pogrešno, a deca ne bi trebalo da pate od svađa odraslih. Ali ne mogu da dozvolim da me ovako tretiraju. Muž juri između dve vatre. Ne znam kuda će to dovesti, ali spreman sam za kontakt ako su spremni da promene svoje ponašanje."
Još jedna mama je za portal detstrana.ru podelila izazovnu situaciju sa bakom i dekom:
Alina, 38, ćerka ima 15 godina
"Moji svekar i svekrva su ljudi koji se mnogo razlikuju od mene i mog muža. Njima je veoma važno da ih drugi ljudi ne osuđuju, da komšije ne govore loše. Stoga je, na primer, naše venčanje, kada sam već bila trudna, za njih postala tragedija. Komuniciram hladno ali ljubazno, muž je napet i često se svađa. Kao i kod bake i dede, i ja sam imala mnogo pritužbi, ali ne fatalnih. Nije ih bilo briga za naše metode vaspitanja - mi ne dajemo slatkiše, oni ih donose, ne grdimo dete za ocene - grde se za dvojke i daju novac za petice. U nekom trenutku, veza sa Janom, moja ćerka, njihova unuka, počela je da propada. Ona je u tinejdžerskimgodinama, razumem da ima složen karakter. Ali samo vrše pritisak: treba da dođeš, da se javiš, ne poštuješ nas, mi smo stariji, čuvali smo, a ti... Ili te vređaju: obukao si se kao strašilo, našminkana si kao klovn... Pokušala sam da razgovaram sa ćerkom, da se opravdam da su odrasli u nekoj drugoj eri, a onda sam pomislila: umorna sam od toga. Odrasli, neka nađu pristup. A ako ga ne pronađu, a Jana ne želi da komunicira, neka ne komunicira. Na kraju, pozdravi se kroz zube i ode u svoju sobu, to je sve."
Iako je dobro imati razumevanja, psiholozi kažu da takođe je savršeno fer - a ponekad i neophodno - postaviti granice. Nakon što ste priznali bakina osećanja i objasnili pravila svoje porodice, cilj je da pregovarate o aranžmanu koji će zadovoljiti obe strane.
Prekidanje kontakta nije najbolje rešenje, ali jeste rad na kompromisu. Ponudite nekoliko rešenja, saslušajte, komunicirajte, ali je važno da se dogovorite prvo oko jednog - nema uništavanja autoriteta roditelja pred detetom.
BONUS VIDEO:
(Yumama/T.A.S.)