Pravoslavni hrišćani 7. januara proslavljaju Božić, praznik rođenja Gospoda Isusa Hrista. Na ovaj dan porodica se okuplja i praktikuju se razni običaji, a mnogima se baš najviše raduju deca. Božićni običaji počinju već sa proslavom Badnjevečeri, dan uoči Božića, kada je jedan od omiljenih dečijih običaja to što deca idu po slami i pijuču iza mame "koke" i starijih ukućana tražeći sakrivene slatkiše i poklon. Ovo je simbolična predstava roditeljske ljubavi, odnosno ljubavi Hrista prema ljudskom rodu. Tada roditelji na slamu koja se na Badnje veče unosi u dom bacaju slatkiše, a u mnogim krajevima običaj je da se ti slatkiši jedu tek sutradan na Božić. Na taj način deca se uče strpljenju i odlaganju zadovoljstva.
Za Božić se u domu spremaju razna jela i poslastice, a centralno mesto na trpezi zauzima božićna česnica. Ovaj ispečen hleb simbolizuje i podseća na noć kada su mudraci došli na poklonjenje. Bogorodica im je ponudila hleb i otuda običaj da se na božićnoj trpezi obavezno nađe česnica. U česnicu se ubacuju simbolično novčić za izobilje, dren za zdravlje, a nekada su se ubacivali zrno kukuruza, za svinje i kokoške, zrno belog pasulja, za ovce,a stavlja se i grančica badnjaka koja simbolizuje napredak. Deci je posebno zanimljivo da izvuku paricu, pa prilikom lomljenja česnice za trpezom vlada posebno uzbuđenje. Ponekad roditelji "podmetnu" deci baš parče sa novčićem, a mališani često vire dok baka ili mama mesi česnicu, pokušavajući da odgonetnu gde se novčić nalazi.
U ponoć, između Badnje večeri i Božića, ili ujutru na Božić ide u crkvu na službu i pričest, a posle se jede prvi mrsni doručak. Kao obrok služi se pečeno meso, najčešće svinjetina i naziva se pečenica. Božić je porodični praznik, pa se tda retko ide u goste. Izuzetak je jedino položajnik - to je prva osova koja ulazi u kuću na Božić i obično je to dete ili osoba bliska porodici. On ulazi u kuću, stupa desnom nogom preko praga, pozdravlja ukućane i čestita Božić rečima "Hristos se rodi", a ukućani odgovaraju "Vaistinu se rodi".
Zatim položajnik pali grančicu badnjaka i počinje da izgovara želje za domaćine i kuću "Koliko iskrica toliko srećica. Koliko varnica toliko zdravlja i parica..." Domaćin deli česnicu i svakom ukućaninu i položajniku namenjuje jedan deo. Za položajnika i džaranje u vatru misli se da predstavljaju mudrace s istoka i njihovo tumačenje po zvezdama jer kao što su oni svoje tumačenje izvodili iz jata nebrojenih nebeskih zvezda, tako i položajnik, tumačujući po varnicama iz vatre, izjavljuje svoje želje domaćinu i njegovom domu, piše Crkvabatinac.com.
Prva dužnost položajnika jeste da poželi sreću, zdravlje i napredak domaćinovom domu, a u nekim krajevima položajnik kiti badnjak novcem koji kasnije ukućani koriste da kupe nešto za dom. Takođe, domaćini položajniku treba nešto da daruju, pa ako je položajnik dete, onda se mališani posebno raduju poklonima koje dobijaju pored svoje uloge vesnika sreće na Božić.
Na Božić se ljudi pozdravljaju rečima: "Hristos se rodi!" i otpozdravljaju sa: "Vaistinu se rodi!". Ukoliko se šalje čestitka na njoj treba da piše: "Mir Božji, Hristos se rodi".
Da li i vi poštujete običaje za Božić?
Jedno od starih verovanje jeste da ono što se radi na Božić, to se radi cele godine. Tako se veruje da deca na Božić treba d auzmu knjige u ruke i nešto pročitaju, kako bi cele godine imali uspeha u učenju.
Jedan od najvažnijih običaja Božića jesu sloga porodice, ljubav i zajendištvo, kao i to da na ove praznike nikako ne treba u domu da bude svađe i netrpeljivosti, već isključivo da vladaju mir i radost.
BONUS VIDEO:
(Yumama/T.A.S.)