Cepanje majice novopečenim očevima je običaj koji je jedan od omiljenih među Srbima. Međutim, mnogi ne znaju koje je njegovo značenje. O smislu najradosnijeg cepanja odeće postoje različita mišljenja, i više tumačenja tumačenja.
Neki smatraju da cepanje treba da pokaže da (energetskoj) auri roditelja u ekspanziji dosadašnja odeća više nije odgovarajući omotač.
Drugi veruju da ovaj običaj korene vuče iz davnih vremena, kada se deca nisu rađala u porodilištima, već u kući, na ulici, u njivi, u šumi i drugim mestima. Dete je trebalo da se uvije u neki komad tkanine zbog zaštite od hladnoće, a zbog nekog drugog verovanja se izbegavala ženska odeća kad god ima neka muška košulja u blizini. Ako se dete rodi u kući, onda se odevni predmet uzimao iz ormana, a ako se porođaj dogodi napolju, onda se zaustavljao prvi muškarac koji se nađe u blizini, te bi se od njega uzimala košulja.
Veruje se, takođe, da se onima koji učestvuju u cepanju košulje, a to su radili samo muškarci muškarcima (sada često i žene učestvuju u tome), prenosi neka vrsta sreće muškarcu koji je postao otac, i da će oni koji je cepaju isto postati očevi. Ovo bi, dakle, na neki način, bio ekvivalent hvatanju bidermajera od strane devojaka na venčanjima.
Neki smatraju i da ovaj običaj potiče od verovanja da će onaj ko uzme delić iscepane košulje dobiti takođe isti pol deteta kao i otac čiju košulju cepaju, a opet, u da se, opet, u drugim krajevima verovalo i da to vodi ka dobijanju bebe suprotnog pola.
(Yumama)