Psiholozi kažu da smo svi talentovani za nešto, čak i kada nam se čini da smo apsolutno lišeni svake kreativnosti, samo je pitanje da li smo otkrili šta je to što nas izdvaja. Tu su presudni roditelji, koji u još od najranijeg detinjstavo svog mališana uočavaju neke posebne sklonosti...
Jedna takva majka je Milica Marković-Tomić, koja je kod svog sina Mihaila (14) otkrila da poseduje ne jedan već nekoliko talenata. Ovaj učenik osmog razreda u oglednoj osnovnoj školi Vladislav Ribnikar u Beogradu, osvojio je brojne nagrade i priznanja za vanredne uspehe na raznim poljima, od glume do sporta...
Mama Milica za Yumamu okriva kada je prvi put uočila koliko je Mihailo poseban, kao i koje je sve vrednosti usvojio od rofitelja, akoje su mu pmogle ne samo da bude bolji đak, glumac, sportista... već i sin, unuk...
Koji su hobiji vašeg sina?
"Mihailo, od kada je bio sasvim mali, već od svoje četvrte, pete godine, redovno pohađa sportske aktivnosti, tako da možda to i nije klasičan hobi već prelazi u ozbiljnije vannastavne aktivnosti. Od aikida, preko tekvondoa, rukometa prešao je i potpuno se pronašao u košarci. Kroz sport uči šta je ferplej, da bude posvećen svom cilju, da pobeđuje, ali i da je sasvim u redu i časno izgubiti od jačeg protivnika. Pored sporta glavna preokupacija i hobiji odnose se i na nove informaciono-komunikacione tehnologije. Mihailo prati najrazličitije tematike u vezi sa IT-em, programiranjem i drugim srodnim domenima koje zapravo ne znam tačno ni da izgovorim. Sa druge strane, smatram da je veoma važno da decu pustimo da 'žive u svom vremenu' i učestvuju u aktivnostima koje njih ispunjavaju. Naravno, uz pravu meru i poštovanje dogovora. Na kraju krajeva, ko će baki da namesti daljinski upravljač kada se poremete kanali ili - ko će vama da popravi mobilnu aplikaciji koja je upravo 'zabagovala' ako ne tinejdžer koji se dobro razume u ove tehnologije?
Kako ste prepoznali da je talentovan?
"Negde sam čula da talenat, kao ni kašalj, ne može da se sakrije. To je verovatno tačno, međutim, mislim da je kod otkrivanja talenata veoma važna naša uloga, kao roditelja, ali i uloga škole i nastavnika. Kod Mihaila, za razvoj talenata važnija je njegova želja da se razvija (ili ne) u određenim oblastima. Takođe, ta svestranost je i izazov – kako da se dete usmeri na jednu od mnogo interesovanja koje ima? Scena – pokret, zvuk, gluma i sloboda u izražavanju su talenti koji su se kod njega pokazali praktično od kada je progovorio i prohodao. Uvek je bio veoma aktivan, za njega je javni nastup bilo nešto što je išlo 'sasvim prirodno', a na priredbama i manifestacijama već u jaslicama i u vrtiću imao je zapažene uloge. Isto tako, Mihailov talenat za francuski jezik se vrlo rano iskazao. Na godišnjim školskim muzičkim takmičenjima, Mihailo je uvek imao zapažene nastupe, a dva puta se našao i među pobednicima I najboljim izvođačima, uz specijalnu nagradu za najbolji scencki nastup.
Mihailo je dugogodišnji član i učenik beogradskog omladinskog pozorišta Dadov. Odlazak u Dadov i druženje sa 'Dadovcima' subotom popodne su aktivnosti kojima se uvek posebno radovao. Kroz ove aktivnosti sa profesorima i predavačima u pozorištu stekao je pored znanja i veština koje tamo uče, i druge važne životne lekcije – o umetnosti, kulturi, posvećenosti, radu, ali i prijateljstvu. Talenat je samo baza za razvoj određenih veština, ali je potrebna i volja i želja osobe koja ga poseduje da taj talenat razvije. Mi kao roditelji smo tu da ga podržimo i da se radujemo svim njegovim budućim uspesima."
Kojaje njegova omiljena aktivnost?
"Mihailo kao i većina svojih vršnjaka, ima više omiljenih aktivnosti, a pored onih sportskih i digitalnih – YouTube-a i drugih društvenih mreža, igranja igrica - ima i drugih, realnih. Voli da provodi slobodno vreme sa svojim drugarima, napolju. Pandemija virusa korona je nažalost svima, a posebno deci, promenila dimamiku i aktivnosti, njihovu rutinu, ali tu je i važna lekcija koju su naučili – da cene svoje druženje i viđanja, prijateljstvo i da se raduju svakom trenutku koji provedu zajedno. Veoma je posvećen i porodici – voli da provodi vreme i pomaže svojim bakama i dedi. Tu je, naravno, i 'omiljeni lik' – ujak, mali brat od ujaka, ujna… Posebno je vezan za životinje, naše kućne ljubimce psa i mačora persijanera Kapućina. Baš ovakav vid aktivnosti na pravi način izgrađuju ličnost deteta, pa je tako Mihailo izrastao u veselog, otvorenog, iskrenog, ali i brižnog i odgovornog dečaka, uvek spremnog da pomogne i da pruži podršku.
Koje je sve nagrade i uspehe postizao?
"Mihailo je posebno ponosan na nagradu Fonda Zorana Ćurčića (koju je dobio na kraju školske 2020/21. godine), a koju dodeljuje komisija njegove škole svestranoj i talentovanoj deci i to po specijalnim kriterijumima, ne samo na osnovu uspeha i ocena. Komisija je procenila da, kako piše na samoj diplomi: 'učenik Mihailo Tomić poseduje odgovarajuće osobine: svestranost, humanost, zainteresovanost, mudrost, staloženost, kritički duh, vedrinu i da uživa poštovanje svojih vršnjaka i nastavnika'. Priznaćete, vrlo specijalna nagrada, zar ne? Ovo je svakako dodatni motiv za Mihaila da i u osmom razredu nastavi da niže uspehe i da se ponaša u skladu sa ovim kriterijumima koji, osim što pružaju dodatnu snagu i elan i obavezuju."
S obzirom na redovne obaveze u školi, kako uspeva da postigne balans?
"Škola, treninzi, gluma, društvo, porodične obaveze, sve su to aktivnosti koje je, u pravu ste, teško izbalansirati. Mihailo je vrlo rano krenuo prvo u jasle, pa posle u vrtić, školu, tako da je već kao veoma mali naučio da ima određeni plan i vreme kada se šta radi. Uz dobru organizaciju se sve postiže, pa je tako i kod Mihaila. Pošto je on iz porodice u kojoj oba roditelja, pa čak i bake i deda rade, navikao je da su poslovne obaveze i postizanje ravnoteže neizostavni deo života, kao i da su škola, učenje i znanje važna osnova za sve buduće uspehe koji ga čekaju. Pošto je ovo priča o talentovanoj deci Beograda, smatram da je odgovor isti za sve i - kako kažu vrsni sportisti – talenat je 10 odsto uspeha, a ostalih 90 odsto proizilazi iz rada."
Da li ste ponosni na njega?
"Naravno da smo njegov otac i ja, ali i cela porodica veoma ponosni na Mihaila. Ponosni smo na njega što je to što jeste, bez obzira na sve ovo o čemu smo prethodno pričali – nagrade, uspehe i ostalo."
Da li ga učite da bude ponosan na sebe i svoje uspehe?
"Trudimo se da ga usmerimo da bude svestan sebe i svojih talenata, ali prvenstveno ga učimo nekim vrednostima, etičkim i moralnim za koje mi kao porodica smatramo da su važni kako bi Mihailo bio izgrađena i ispunjena osoba i produktivan član društva. Smatramo da je jedna od tih osobina i skromnost, prizemnost, te da o njegovim uspesima treba da pričaju njegova dela i drugi. Dakle – ponosan i svestan uspeha - da, ali i odmeren i uvek spreman da te uspehe podeli sa drugima.", kaže mama Milica.
Tekst je objavljen u sklopu projekta koji je sufinansiran iz budžeta Grada Beograda, Gradske uprave grada Beograda, Sekretarijata za informisanje.
(Yumama)