VOZIM ČETVOROGODIŠNJAKA U KOLICIMA I BAŠ ME BRIGA ŠTA KAŽU: Mama objasnila zašto to radi pa podigla još veću buru

Navikli smo da viđamo bebe koje roditelji voze u kolicima, ali čim vidimo da se dete od dve ili tri godine, pa i starije vozi u kolicima, dolazi do velike rasprave. Mnogi su protiv toga jer smatraju da dete u tom uzrastu treba što više da šeta, dok drugi smatraju da je apsolutno normalno dete voziti u kolicima dokle god ono to želi.

"Za sve one koji zabadaju nos tamo gde im nije mesto, evo u čemu je stvar: Ne posedujem auto, samohrana sam majka, a često provodim vreme u velikom, užurbanom i prometnom gradu - Njujorku. Naša kolica zato igraju veliku ulogu u prevozu od i do većih mesta u gradu. A mom detetu je jako jednostavno odvratiti pažnju. Ako mu dozvolim da hoda (što takođe radim, zavisno gde idemo i kakvog je raspoloženja), moram nam dati dodatno vreme kako bismo negde stigli jer polovinu vremena provedem vikajući na njega da pazi gde i kuda hoda, da prestane da se penje po stepenicama svake zdrade pored koje prođemo, da drži moju ruku, da ne hoda po travi na kojoj piše da je zabranjeno da se gazi i hiljadu drugih stvari", rekla je a onda nastavila da objašnjava zbog čega ipak odluči da ga stavi u kolica:

"Iskreno, to me dovodi do ludila, posebno ako treba negde da budem u određeno vreme i nemam vremena za te gluposti. Želim da dođem tamo gde idem pre nego što potpuno izgubim svu energiju i samokontrolu, a sa mojim jako živahnim detetom šetnja može biti itekako velik i iscrpljujući izazov."

Ona je objasnila i da joj kolica dobro dođu ako ide u kupovinu ili na neku dalju destinaciju, ali i kada ide samo u grad da prošeta, ima dobar razlog zašto ipak upotrebi kolica.

"Većinom koristim kolica kada idem u prodavnicu ili na izlet na neko mesto koje je udaljeno i tada su kolica apsolutno poput božjeg dara! Ako idem u grad, uvek nosim kolica sa sobom jer je tamo puno i previše ljudi, a čak i da me sin sve vreme drži za ruku - lako postaje preplavljen osećanjima ili previše umoran kada je na nogama. On je i dalje malo dete. Njegove nožice su male i istroši ih prebrzo, a ponekad me ni ne može pratiti. 'Mama, hodaj sporije', reći će mi čim ga uhvatim za ruku. I trudim se da hodam sporije, ali tako često negde žurimo i moj instinkt mi govori da hodam ubrzano. Dok ne nauči da ide ukorak sa mnom, jednostanije je za oboje da ga vozim u kolicima", objasnila je i dodala:

"Uz to, u svojim kolicima može ignorisati svet ako mu je to potrebno. Iako ima trenutaka kada je jako druželjubim i otvoren, i dalje je dosta sramežljiv i nepoverljiv prema nepoznatim ljudima. Ako ga preplave osećanja u kolicima, jednostavno može povući tendu i odlutati u svet koji mu odgovara. U takvim trenucima, ne pokušava da se krije meni iza nogu, ne cvili kako želi da ode ili da se sakrije. Ali najveći binus? Ako zaspi, ne moram ga nositi. Volim svog sina najviše na svetu, ali imam osećaj da je teži 5 kilograma nego što zapravo jeste, a kada spava - imam osećaj da nosim vreću punu cigli. Ne pada mi na pamet da nosim dete od preko 20 kilograma kojem se spava ili se bori sa njim da ostane budan. Zato se još uvek oslanjam na kolica i puštam ga da zaspi kad god to želi."

Ova samohrana majka mora da brine sama i o nabavci namirnica, pa joj je zbog toga kupovina lakša ukoliko dete vozi u kolicima.

"Kupovina je mnogo lakša kada je dete u kolicima, posebno u velikim gužvama ili danima kada imamo puno stanica. Obožava da trči i jako brzo trči, a ne svađanje sa njim da drži moju ruku, da ne dira stvari na policama i da se ne skriva u stalku za odeću - čini celo iskustvo puno zabavnijim za nas oboje i puno podnošljivijim za svet oko nas."

Zbog korišćenja kolica sa detetom koje ima skoro četiri godine, ova mama je naišla na brojne osude. Iako je navikla na to, svaki put se ipak iznova šokira.

"Nisam nikad iznenađena, ali uvek sam zapanjena koliko ljudi komentarišu što ga vozim u kolicima. 'Možda je prevelik za kolica?', jedan je od najčešćih komentara. Ja najčešće samo odgovorim da još nema ni četiri godine. Ne dugujem nikom objašnjenje, a on ima opciju da hoda ako to zaista želi, ali to se zapravo nikog i ne tiče. Razmislite malo, da vas neko može voziti u kolicima u kojima ste zaštićeni od sunca, vetra i kiše i imate pored sebe grickalice i vodu, zar ne biste pristali na to? Baš me briga da ima i pet godina, on je moje dete i oboje smo zadovoljni sa ovim dogovorom", zaključila je mama.

Da li podržavate ovu majku?

(Yumama)