On je danas uspešan mladi gitarista iza koga su brojne i značajne nagrade, a svoj talenat prvo je otkrio svirajući bubnjeve. Ipak, ljubav prema muzici našla je svoj put na žicama gitare. Vuk Vukajlović danas je učenik trećeg razreda Srednje muzičke škole “Kosta Manojlović” u Zemunu, u klasi profesora Lazara Ostojića, a u pauzama između nastave, vežbanja i priprema za nova takmičenja, podelio je sa nama svoje impresije o muzici.
Kako je izgledao tvoj prvi susret s gitarom?
"Sa četiri godine prvi put sam se susreo s muzikom i to svirajući bubnjeve s tečom. Ovaj instrument je i danas moja velika ljubav. A želja za sviranjem gitare jednostavno se pojavila. Nekako je gitara mene pronašla. Niko u porodici nema iskustva sa sviranjem, a ja sam jednostavno znao da želim da sviram ovaj instrument. Rekao sam roditeljima da želim da upišem muzičku školu i oni su to naravno podržali, ali smo te godine zakasnili sa prijavom. Kako mi je godinu dana do sledećeg prijemnog ispita delovalo kao večnost, a želja da naučim da sviram gitaru bila velika, upisao sam prvo Kreativni kurs gitare u organizaciji Guitar Art Festivala."
Zanimljivo je da si počeo da sviraš sa 10 godina i u vrlo kratkom roku završio osnovnu muzičku školu. Kako si još tako mlad uspeo da postaviš sebi cilj?
"Šestogodišnje obrazovanje niže muzičke škole završio sam za četiri godine. Sa 16 godina mogu reći da je muzika moj život, ne buduća profesija već „poziv”, put kojim sam odabrao da idem. Kada nađete, prepoznate i živite najbolju verziju sebe i to što radite radite srcem, to je put na kom uspeh ne izostaje. Uspešni ljudi koje cenite, njihov način života, njihova disciplina i navike mogu vam biti uzor. Verujem i osećam da je život kroz muziku najbolja verzija mene. Ne prepoznaju svi u životu ono što ih čini svojim i potpunim, a to je upravo ono što meni muzika znači, što izaziva u meni i beskrajno sam zahvalan na toj spoznaji sa 16 godina. U svemu što sam do sada uspeo stoji velika podrška porodice i mojih profesora Predraga Stankovića i Lazara Ostojića koji na mene imaju veliki uticaj kao profesori, ali pre svega kao ljudi. Zahvalan sam im na svemu. Postignuti uspesi, ukazano poverenje i njihovo zalaganje neprocenjiva su motivacija za dalji rad."
Znamo da je talenat neophodan da bi se nečim uspešno bavili u životu, ali koliko je potrebno rada i truda?
"Talenat je značajan i koristan, ali konstantan rad i trud su presudni. Potrebni su volja, istrajnost, motivacija, odricanja zbog cilja koji sebi postaviš. Svakodnevno sviram gitaru, minimum tri sata, a često i više od toga, kada se pripremam za takmičenja, koncerte, nastupe. Sada kako sam stariji, kompozije su duže i zahtevnije, pa je samim tim potrebno više vežbanja. Gde god da putujemo, nosim instrument."
Kad izađeš na scenu i počneš da sviraš, kakva osećanja u tebi budi muzika?
"Moram da priznam da pred nastup imam veliku tremu, ali motiv da dam najbolje od sebe uvek je jači. Mnogo rada i truda se uloži do trenutka nastupa, ali cilj je sviranje za publiku, da uspeš da preneseš emociju koju osećaš, da putem nota publici približiš svoj svet. Ako to uspeš da postigneš, nastup je uspešan. Aplauz je krajnji rezultat i cilj kojem težimo, ali „iza kulisa“ mora biti puno volje, odricanja i rada, pre svega. Čast je kada vam neko ukaže poverenje da nastupite na festivalu, svirate koncert, ali ujedno je velika odgovornost i motivacija."
Iza tebe je dosta osvojenih nagrada i priznanja. Koja ti je lično najdraža i zbog čega?
"Da, imam dosta iskustva sa javnim nastupima i učestvovanjem na takmičenjima. Do sada sam učestvovao na preko 20 takmičenja u zemlji i u inostranstvu i osvojio isto toliko nagrada. Najznačajnije su mi prve nagrade na takmičenjima za klasične gitariste do 18 godina u Weimar-u (Nemačka) - takmičenje Anna Amalia i takmičenje u Antverpenu u Belgiji. Pobedio sam u sjajnoj konkurenciji od preko 100 takmičara do 18 godina iz preko 25 zemalja. Posebno mi je značajna nagrada u Budimpešti na takmičenju Virtuozok V4+, gde sam pobedio kao jedan od četiri prestavnika Srbije. Tamo sam imao priliku, privilegiju i zadovoljstvo da upoznam velike umetnike - Nemanju Radulovića, Plasida Dominga i Maksima Vengerova. To je zaista ostvarenje sna! Pored velikog uzbuđenja, osećao sam i veliku tremu, ali i zahvalnost da dobijem savete i o svom radu čujem mišljenje ovih vrhunskih umetnika. Svi su prirodni i spontani, učinili su da se opustimo i od njih naučimo puno toga. To samo govori da su oni, pored toga što su vrhunski umetnici, pre svega dobri ljudi. Posebno mi je značajan koncert koji sam održao u okviru Guitar art festivala 2021. godine. Nastup na ovom festivalu je san svakog gitariste i velika mi je čast što sam bio njegov deo."
Kakve planove imaš za budućnost?
"Nagrade koje sam osvojio predstavljaju vrstu odgovornosti, ali i potvrdu da sam na dobrom putu. Planovi su mi svakako vezani za muziku, ali pre svega sada je prioritet školovanje. Bliže se studije i tu je moj fokus, kao i na narednim takmičenjima za koja se već uveliko pripremam. Mnogo toga imam još da naučim i da usavršim kada je u pitanju sviranje klasične gitare, ali kad postoji volja, sve je moguće! Imati cilj, maštati i raditi na ostvarenju snova sa verom u dobar ishod - uvek daje rezultat."
Tekst je objavljen u sklopu projekta koji je sufinansiran iz budžeta Grada Beograda, Gradske uprave grada Beograda, Sekretarijata za informisanje.
Izvor: Yumama
DOKTOR JE BEZ BLAMA TRAŽIO 900 €: Iskustvo mame Danijele iz Novog Sada kojoj je beba jedva preživela jer nije imala pare
SAMO JEDNA DEVOJČICA U SRBIJI SE OVAKO ZOVE: Svaki dan ga čujete, a ne bi vam palo na pamet da je žensko ime
MAME U SRBIJI ODABRALE: Ovo je lista od 10 najlepših imena za dečake, a ne zna se koje ima moćnije značenje
TRI RUSKA MUŠKA IMENA KOJA SRBI OBOŽAVAJU: Vrlo su popularna među mladim roditeljima, zvučna su i imaju moćna značenja
TRI ŽENSKA RUSKA IMENA KOJA SRBI OBOŽAVAJU: Nose ih brojne generacije, ali poslednje 3 godine su mega popularna