Kod nas se poslovica da zdravlje na usta ulazi često pogrešno tumačila kao opravdanje za prekomeran unos hrane, ili unos neadekvatne hrane za vreme bolesti. Stari Kinezi kažu: «Misliš ono što jedeš», aludirajući da su razne vrste energija u različitim namirnicama odgovorne za veliki spektar misli i osećaja koji upravljaju našim telom. Na toj filozofiji je bazirana postavka makrobiotike i vegetarijanstva, smatrajući da blaga energija biljaka daje blage misli i osećaje i sprečava silu agresije. A to, u krajnjoj liniji, vodi miru i blagostanju u nama i oko nas.
Sve ovo ukazuje na to koliko je hrana važna za naše telo i um, a dobro je poznato da nema značajnog duhovnog pomaka dok su telo i um zaokupljeni bolom, patnjom, zavišću, strahom.
Da bi u savremenom svetu čovek mogao da održi telo i um zdravim, nije dovoljno da se hrani «zdravom hranom», jer su u želji za profitom mnogi svesno zatrovali hranu, vodu i vazduh. Moglo bi se reći da se došlo do tačke kada NIŠTA nije zdravo. Osnovni problem sa kojim se danas susreću nutricionisti jeste zagađenost zemljišta, vode i vazduha pesticidima, antibioticima, hormonima, radioaktivnošću i mikotoksinima. To su otrovi koje izluči gljivica (recimo buđ ili plesan) u samom tkivu domaćina (biljke), pre nego što uspemo da tu gljivicu ubijemo antibioticima ili drugim preparatima.
Neki od mikotoksina, a ima ih ogroman broj, među najotrovnijim su supstancama. Alfa-toksin, na primer. Zagađenu biljku pojede životinja, a krajnja karika u lancu ishrane je čovek, u čijem organizmu mikotoksin unet ishranom dovodi do kočenja odbrambenog sistema. To dovodi do pojave mnogih vrsta alergija, nekih vrsta karcinoma, autoimunih bolesti, kao i mnoštva bolesti nepoznatog uzročnika, kao što je multipleks skleroza.
Poslednjih decenija je u svetu naglo porasla svest o važnosti kvaliteta namirnica koje se unose u ljudski organizam, pa je tako i nastao pokret, a kasnije i proizvodnja organski gajenih namirnica. Danas se za tu hranu često koriste termini biološki ili eko proizvodi, ali je suština u tome da su to proizvodi koji ne sadrže pesticide, hormone, antibiotike, teške metale i, najvažnije, mikotoksine. Pored toga, organski proizvodi ne sadrže sintetičke aditive i preparate na bazi genetske modifikacije. Zbog toga imaju neuporedivo veću biološku vrednost, pa samim tim daju i usklađeniju energiju našem telu. Ukus, boja i aroma ovakvih proizvoda su izvanredni i vraćaju nas u detinjstvo, kada je to još bilo moguće osetiti. Nažalost, mlade generacije takve ukuse skoro da i ne pamte.
Organska proizvodnja se danas praktikuje u preko stotinu zemalja, na više od dvadeset četiri miliona hektara. Beleži se i sve brže uključivanje najvećih kompanija u svetu u organsku ponudu, a Srbija ima velike potencijale za takvu proizvodnju. Znajući sve ovo, a težeći da se na najkonkretniji način organska hrana približi našem čoveku, u Beogradu je otvoren prvi restoran organske hrane na ovim prostorima, ali i u svetu. Ta specifičnost se odnosi na namirnice koje su tretirane kako biološkim preparatima, tako i «antitoksičnim, probiotičkim preparatom» koji sadrži mineral Zeolit. Životinje i biljke koje su na taj način tretirane nemaju ni trunku toksičnih materija, visokih su bioloških vrednosti, tako da predstavljaju dobru gradivnu osnovu za tkiva (mišićna, hrskavičava, koštana) ali i za organe, naročito jetru, bubrege, srce i mozak. Izuzetno je važno da se mladi hrane ovakvim namirnicama koje će da im obezbede skladan razvoj, dobar imunitet i zdravu psihu. Ovakvom vrstom ishrane buduće generacije imaju mogućnost da se vrate izvornim kvalitetima života. A to može da vodi i ka novoj svesti nacije. Hraneći se zdravom organskom hranom čovek postaje blaži i pitomiji, a krajnji cilj je zemlja u kojoj vladaju mir, radost i ljubav u srcima.
Dr Dušica Nešić