Logopedsko savetovalište: Kako roditelji mogu da primete probleme u razvoju govora?

Porast govorno-jezičke patologije u poslednjih 55 godina kod dece predškolskog uzrasta je sve veći, sa 8,5 odsto (1953.) do 63 odsto (2010.), a po poslednjim istraživanjima od 70 do 80 odsto dece ima neki od problema u govoru, jeziku, artikulaciji, učenju i ponašanju.

Istraživanja pokazuju da 70 odsto roditelja već u prva tri meseca detetovog života primećuju da razvoj njihovog deteta nije u skladu sa razvojnim normama.

Roditelji najčešće uoče neki od sledećih problema kod beba: 

izostanak ili oskudno razvijanje govorno-jezičkih faza (gukanje i brbljanje),

da njihova beba ne reaguje na jake zvuke,

ne usmerava pogled ka predmetima,

ne hvata predmete,

mirna beba koja puno spava,

stereotipni pokreti pri izvršenju neke radnje,

često motorno pražnjene, lepršanje rukama, besciljno pražnjenje, odnosno, trčkaranje po prostoriji (od zida do zida).

Sve više nam dolaze roditelji koji su zabrinuti što njihovo dete ima dve, tri ili četri godine, a ne govori. Uglavnom nam govore kako su se obraćali stručnjacima, ali da su im govorili da "ima vremena i da će se govor razviti sam", "normalno je da dete ne govori i do treće godine", "lenjo je", "mali je", "sve razume, ali neće da govori", dok pojedini roditelji tvrde da im niko nije rekao da je detetu potreban logoped.

Šta je ovde bitno?

Značajan faktor je neiformisanost opšte populacije koliko je razvoj govora važan za dete i da dete na vreme progovori, zatim rasprostranjeno mišljenje da je poremećaj govora samo nepravilan izgovor glasova i da logoped radi samo na pravilnom izgovoru tih glasova.

Kako preduprediti i rešiti probleme u razvoju govora?

1. Pratite razvoj svoga deteta (govorno-jezički, psihomotorni i socioemocionalni), pratite njegove govorno jezičke faze (faza gukanja od 2. do 3. meseca, faza brbljanja od 5. do 6. mesec, slogovna faza oko 9. meseca i pojava prve funkcionalne reči oko 12. meseca) jer izostanak bilo koje od faza znači kašnjenje u govoru, te odmah reagujte – javite se logopedu.

2. Dođite kod logopeda samo radi pregleda, a on će vam reći da li je tretman potreban ili samo praćenje detetovog razvoja.

3. Proverite sluh svoga deteta ukoliko primetite da se ne okreće na zvuke i govor okoline.

4. Ako reči kasne, rečnik je oskudan, pojavile se reči pa se izgubile, ako primetite neadekvatno ponašanje i komunikaciju koja nije primerena za širu okolinu javite se stručnjaku.

5. Govor se neće razviti sam, niti pored TV-a, tableta i telefona. Ne stimulišite svoje dete vizuelnim i auditivnim efektima gde deca pamte samo sekvence i reklame. Ne hranite dete pored stimulacije zvane "jutjub" gde veseli i zvučni sadržaji remete pravilan razvoj vašeg deteta.

6. Ne pasirajte hranu detetu do treće ili četvrte godine praveći od njega bebu i ne dozvoljavajući mu da žvaće čvrstu hranu a to je bitno za razvoj govora i stimulaciju artikulacionog aparata.

7. Razgovarajte sa svojim detetom i budite mu dobar govorni model, ne tepajte, zovite ga njegovim imenom, igrajte se sa njim, govorite, objašnjavate, jer govor se može razviti samo učenjem, pričom, raznim iskustvima koje ćete dati svom detetu.

Ako ste sve ovo primetili kod svog deteta obratite se stručnjaku – logopedu. Logoped je stručnjak koji se bavi govorno-jezičkim razvojem i koji na osnovu testovne opservacije pravi adekvatan metodološki strukturisan tretman prilagođen vašem detetu. Vi ste roditelj i vaše je samo da dođete na vreme sa svojim detetom.

Ukoliko čekate gubite dragoceno vreme. Vreme koje je nenadoknadivo. Ulaskom u školski sistem sa problemom kašnjenja u govoru može da napravi mnogo veće probleme sa kojima nećete moći tako lako da se izborite jer nećete imati vremena da se borite sa starim problemom, a nastao je novi i dete vam je krenulo u školu.