Zbog nepravilnog držanja tela i nedovoljne fizičke aktivnosti, u poslednje vreme sve veći broj dece ima deformitete kičmenog stuba. Deformiteti kičme počinju da se razvijaju jako rano, kada dete prohoda i kičma preuzme funkciju održavanja uspravnog stava. Stanje kičme se znatno narušava nakon polaska u školu, kada decu počinju sve više da sede i nose teške školske torbe. Do 15. godine deformiteti kičme su već formirani i nakon toga do završetka fiziološkog rasta napreduju iz dana u dan. Zato, u tom periodu, kada su deformiteti još funkcionalne prirode, treba vežbati i jačati mišiće odgovorne za pravilan posturalni status.

Najčešći deformiteti kičmenog stuba su: skolioza, kifoza i lordoza.

Skolioza predstavlja krivljenje kičme u stranu (u sve tri ravni), a prema lokalitetu može biti parcijalna, totalna ili kompezatorna. Parcijalna skoliza predstavlja iskrivljenost u jednom delu kičme (vratni, grudni ili lumbalni), totalna kada je kičmeni stub iskrivljen u jednu stranu i kompezatorna je kada je kičma u obliku slova "S".

Kifoza ili, narodski rečeno, pogrbljenost predstavlja povećanu krivinu torakalnog dela kičme unazad. Karakterišu je povijena ramena, a deformitet se posebno primećuje u sedećem položaju.

Lordoza predstavlja prenaglašenu krivinu u lumbalnom delu kičme. Prate je udubljenje u krstima, opušteni trbušni mišići i izbočenost stomaka, čak i kod izrazito mršavih osoba.


Deformiteti kičme: kolioza, kifoza i lordoza, Foto: Shutterstock

SKOLIOZA

Dijagnostikovanje skolioze

Skolioze mogu biti funkcionalne i strukturalne.

Fukcionalne skolize – sama reč kaže da još uvek nije došlo do strukturalnih promena na pršljenovima. Promena je funkcionalna kao posledica lošeg držanja tela, ravnih stopala, nepravilnog nošenja školskih torbi i drugo.

Strukturalne skolioze – kod ovih skolioza je došlo do promena na strukturi kičmenih pršljenova i ona napreduje kako telo raste. Pravovremenim otkrivanjem i adekvatnom terapijom (šrot metodom), strukturalna skolioza se može smanjiti i izbegnuti operacija.

Klasifikacija skolioze po Cobb-u:

- Kongenitalne- prisutne su po rođenju kao posledica loše formiranog jednog ili više pršljenova dok je beba još u stomaku.

- Idiopatske- uzrok ovih skolioza se ne zna, i one su najprisutnije (90 odsto svih skolioza). Idiopatske skolize se dele na: infaltivne-nastaju u u zrastu od 0-4 godine, juvenilne- nastaju u uzrastu od 4-10 godine i adolescentne– nastaju u uzrastu preko 10. godine života.

Kako razlikovati funkcionalnu od strukturalne skolioze?

Jedan od načina je da iz ležernog stojećeg stava pacijent savije trup u pretklon, ukoliko se deformitet izgubi onda je to funkcionalna skolioza a ukoliko je još uvek prisutan, reč je o strukturalnoj skoliozi. Ipak, najsigurniji i najprecizniji način jeste RTG snimak ili MR.

Lečenje skolioze Šrot (SCHROTH) metodom

Šrot metoda je trodimenzionalna korekcija kičme (skolioza i kifoza), koja ima za cilj korekciju deformiteta dok još rast nije završen, odnosno, sprečavanje progresije (povećanja) krivine nakon završetka perioda rasta. Zato je veoma važna rana detekcija deformiteta i pravilno vežbanje. Metoda je bazirana na korektivnom disanju, korekciji karlice i samokorekciji položaja tela.

Šrot metoda ima dugu tradiciju, osnovana je 1921. godine u Istočnoj Nemačkoj od strane Katarine Šrot. U Nemačkoj ova metoda je podržana od strane državnog sistema i predstavlja standard u nehiruškom lečenju skolioze.

Glavni ciljevi Šrot terapije su:

-Izbegavanje operacije;

-Usporavanje ili sprečavanje daljeg napredovanja skolioze ili kifoze;

-Povećanje vitalnog kapaciteta pluća i mobilnosti grudnog koša;

-Smanjenje bola i funkcionalnih smetnji;

-Postizanje simetrije trupa- estetska poboljšanja;

-Svest o držanju tela i kontrola korekcija u toku dana.

Šrot metoda se primenjuje kada skolioza veća od 10 odsto kod dece uzrasta od 9 do 10 godina, adolescentne skolioze, kod starijih osoba sa bolnim spinalnim sindromima izazvanim skoliozom.

Šrot terapijom pacijent se obučava da diše u skladu sa Šrot principima, izvođenjem specifičnih vežbi vrši elongaciju (istezanje), korekciju i stabilizaciju segmenata kimenog stuba. Pacijent se slika na početku vežbanja i svakih mesec dana, tako da se prati vizuelna korekcija deformiteta. Rezultati korekcije deformiteta zavise od spremnosti pacijenta da sprovode kućni program vežbanja i naučene korekcije stava primene u svakodnevnim aktivnostima.