Trenuci kada se dete, pogotovo ono ranog uzrasta, "uhvati" u laži, najčešće su simpatični iz razloga što su mališani "providni". Konkretno, neverbalna komunikacija ili nelogična objašnjenja ih lako otkrivaju, a nekada je istina toliko očigledna da je nemoguće ne reagovati smehom kada mališan pokušava da "izvrda" ( setimo se koliko smo puta umazani kremom lagali da je neko drugi smazao ovu poslasticu).

Kada sve ovo počinje?

Koliko god da zvuči smešno (ili zabrinjavajuće), prvo negovorenje istine se javlja u vrlo ranom uzrastu, odnosno oko treće godine života. Ovi trenuci jesu, kao što je rečeno, vrlo simpatični odraslima, najpre zbog svoje bezazlenosti a i mogućnosti da se istina lako i otkrije uprkos "trudu" deteta da je sakrije. 

Zašto tako mala deca lažu?

Pojava da se oko treće godine dešava to da dete sakriva ili izokreće istinu, za neke može biti zastrašujuća, ali važno je naglasiti da U OVOM UZRASTU ovakvo ponašanje nema veze sa problemima u ponašanju, već je deo razvoja deteta. Dete nije svesno realnosti, te nastoji da je prilagodi svom svetu. Ono mašta i veruje da je realnost baš takva kakvu je ono "izmaštalo". Dakle, kod dece ovog uzrasta ne postoji namera laganja. 

Okrenite dečije laži u svoju korist!

Dete maštajući nastoji da promeni realne životne okolnosti, te nam takva saopštenja zvuče kao laži. Na primer, deca umeju da saopštavaju da su u vrtiću jela hranu koju su želela da jedu, umesto one koja je zaista bila poslužena. 

Na ovaj način vi možete saznati koje su to želje, fantazije, ljutnje vašeg deteta, potom, šta mu se to u njegovoj realnosti dopada i na koji način bi želeo da je promeni. 

Kada je vreme za brigu?

Ne može se reći da je dečije izvrtanje istine do određenog perioda dozvoljeno, a posle njega nije. Važno je uvek ukazivati na istinu, čak i kada je bezazleno odnosno maštom izazvano laganje u pitanju. Preterani smeh, čuđenje, divljenje, bespogovorno verovanje dovodi do učvršćivanja ovog ponašanja, te dete vremenom može svesno početi da ne govori istinu. Nenametljivo, tokom razgovora pričajte o događajima koji su se desili tokom dana, zadržite se namerno na onim koje znate kako su se odigrali i propratite detetovu verziju priče.


Dečije laži - ima li razloga za brigu? Foto: Shutterstock

A šta ako smo već u problemu?

U trenucima kada "upecate" dete (posebno ono starijeg uzrasta!) nastojte da na nenametljiv ali jasan način ukažete na istinu. Dete treba da shvata značaj govorenja istine. Koliko god da se šokirate u ovim situacijama, ne nazivajte dete "lažljivcem", jer je rizik od prihvatanja "dodeljene titule" u ovom uzrastu veoma veliki. 

Ne zaboravite da pohvalite ili nagradite dete kada govori istinu! 

Ovo se naročito odnosi na one istine koje neminovno vode kazni ("Dobio/la sam jedan", "Udario/la sam druga itd). I ne, ovo ne znači da treba da zanemarite ova negativna ponašanja, ali priznanje učinjenog jeste nešto pozitivno i dete u tome treba podržati. To što vam je dete priznalo da je učinilo nešto loše govori da ima poverenja u vas. Stoga, negujte takav odnos.

Dečije laži su roditeljska odgovornost

Budite iskreni prema sebi i priznajte zašto ste i koga slagali. To su situacije kada smo hteli da izvučemo korist ili izbegnemo kaznu. Ništa drugačije ne funkcionišu ni mališani. Laganje se pojavljuje kada postoji veliki strah od kažnjavanja, kada se postavljaju nerealni zahtevi, rigidnost i strogost u vaspitanju. 

Naravno, ukoliko je laganje samo deo problema u ponašanju koje dete ili adolescent ispoljava, onda je situacija mnogo ozbiljna. Laganje sa pojavom agresije, manipulativnog ponašanja i drugih antisocijalnih ponašanja deo su kliničke slike poremećaja ponašanja i zahtevaju tretman od strane stručnjaka.