- Psiholog navodi sedam znakova da je tinejdžer pod lošim uticajem: nagle promene ponašanja, napuštanje hobija, skrivanje gde je bio i uznemirenost zbog poruka.
- Roditeljima se savetuje da izbegavaju zabrane i optužbe, već da razgovaraju bez osuđivanja, upoznaju prijatelje i podrže detetova interesovanja.
Promena stila oblačenja, muzičkog ukusa ili želja da provodi više vremena s vršnjacima sasvim su normalni deo odrastanja. Međutim, ponekad želja za prihvatanjem navede tinejdžera da pristaje na stvari koje mu ne prijaju, krije svoja osećanja ili se upušta u rizične aktivnosti samo da bi se uklopio u društvo.
Kako roditelji mogu da prepoznaju da se iza promena u ponašanju krije nešto ozbiljnije? Obrazovni psiholog Šamil Ahmadulin, jedan od osnivača obrazovnog centra Smart School govorio je o znacima na koje treba obratiti pažnju i načinima da roditelji pomognu detetu, a da ne izgube njegovo poverenje.
1. Naglo se menjaju ponašanje i način komunikacije
Tinejdžer postaje drzak, koristi neobičan sleng, ismeva nekadašnje hobije ili počinje da omalovažava druge.
Sama promena ponašanja ne mora da bude razlog za brigu. Važno je obratiti pažnju na to da li dete počinje da ponižava druge, opravdava opasne postupke ili se ponaša okrutno.
2. Odustaje od omiljenih aktivnosti i starih prijatelja
Prestaje da ide na treninge, napušta hobije i sve manje se viđa sa starim prijateljima.
Interesovanja se tokom odrastanja menjaju, ali zabrinutost je opravdana ako se čitav detetov život vrti oko jedne grupe vršnjaka i ako se plaši da odbije njihove pozive ili zahteve.
3. Ne zna se odakle mu novac ili nove stvari
Tinejdžer odjednom kupuje skupe stvari ili novac iz kuće počinje da nestaje. To ne mora da znači da se našao u lošem društvu, ali važno je saznati odakle stvari potiču i da li ga neko pritiska da daje novac ili poklone kako bi ostao deo grupe.
4. Počinje da krije gde je bio
Govori da je bio kod prijatelja, a kasnije se ispostavi da je otišao negde drugde.
Jedna laž nije dokaz ozbiljnog problema. Ipak, ako se to ponavlja, pokušajte da saznate da li se dete plaši vaše reakcije ili pritiska nekoga iz svog društva.
5. Postaje uznemiren zbog poruka i poziva
Neprestano proverava telefon, naglo menja raspoloženje nakon dopisivanja ili se plaši da ne propusti poruku.
Ovo može biti uobičajena navika, ali ponekad ukazuje na vršnjački pritisak, nasilje ili kontrolu. Pokušajte da saznate da li dete slobodno može da odbije nečiji zahtev bez straha od posledica.
6. Pojavljuju se znaci rizičnog ponašanja
Primećujete miris alkohola ili duvana, sumnjate na upotrebu droga ili saznajete da se dete upušta u opasne situacije.
Najvažnije je da prvo proverite da li je bezbedno, a zatim mirno razgovarate o tome šta se dogodilo. Vikanje, pretnje i ponižavanje mogu samo da ga navedu da ubuduće još više krije probleme.
7. Burno reaguje na pitanja o novim prijateljima
Kada ga pitate s kim provodi vreme, tinejdžer se ljuti, povlači ili odbija da razgovara.
To ne znači da su njegovi prijatelji nužno loš uticaj. Adolescentima je potrebna privatnost, ali ako se ovakve reakcije javljaju zajedno sa drugim zabrinjavajućim promenama, važno je razgovarati bez optuživanja i ispitivanja.
Važno je da nijedan od ovih znakova sam po sebi ne dokazuje da je dete upalo u loše društvo. Potrebno je da sagledate celokupnu situaciju i pokušate da razumete šta se krije iza promena.
Kako roditelji treba da reaguju?
Kada posumnjaju da društvo negativno utiče na dete, roditelji često prvo posežu za zabranama. Međutim, takav pristup može da navede tinejdžera da još više skriva svoje kontakte i probleme.
- Izbegavajte zabrane i uvrede. Umesto da govorite da su njegovi prijatelji loši, razgovarajte o konkretnim postupcima i njihovim posledicama.
- Postavljajte pitanja bez osuđivanja. Pitajte ga da li se oseća prijatno u društvu, može li da kaže "ne" i šta se događa kada odbije neki predlog.
- Podržite njegova interesovanja. Pomozite mu da pronađe aktivnosti i društvo u kojem će se osećati prihvaćeno i sigurno.
- Upoznajte njegove prijatelje. Tako ćete bolje razumeti odnose među njima, bez pretvaranja svakog razgovora u ispitivanje.
- Stavite mu do znanja da može da računa na vas. Objasnite mu da može da vas pozove ako se nađe u neprijatnoj ili opasnoj situaciji i da ćete mu prvo pomoći, a zatim razgovarati o onome što se dogodilo.
Ako je dete izloženo pretnjama, ucenama, nasilju ili pritisku da učestvuje u opasnim aktivnostima, potražite pomoć školskog psihologa ili drugih stručnjaka.
Zašto je važno da tinejdžer nauči da samostalno donosi odluke?
Deca treba da nauče da procenjuju situacije, razmišljaju o posledicama svojih odluka, prepoznaju pritisak vršnjaka i zatraže pomoć kada im je potrebna.
Zadatak roditelja je da im postepeno omoguće veću samostalnost, uz podršku i jasne granice. Kada tinejdžer zna da će kod kuće biti saslušan, a ne odmah osuđen, veća je verovatnoća da će se obratiti roditeljima kada se nađe u problemu.
Najvažnije je da dete zna da ne mora da ugrozi svoju bezbednost niti da radi nešto protiv svoje volje kako bi bilo prihvaćeno u društvu.
U galeriji ispod pogledajte i savete psihologa o odgajanju dece:
BONUS VIDEO: