- Ajnštajn je govorio da je "život poput bicikla i da biste održavali ravnotežu morate da nastavite da se krećete".
- Pored ove mudre Ajnštajnove misli, naučnici su istakli i da povezanost roditelja i deteta važna za napredovanje mališana.
Današnja deca sve češće imaju poteškoća da razviju otpornost i da se nose sa izazovima. Istraživanje Škole javnog zdravlja Blumberg pri Univerzitetu Džons Hopkins pokazalo je da je samo 40 odsto dece školskog uzrasta u Sjedinjenim Američkim Državama bilo u stanju koje su istraživači opisali kao "napredovanje", odnosno dobro funkcionisanje i razvoj.
Kristina D. Betel, koja je predvodila istraživanje, objasnila je šta su naučnici podrazumevali pod tim pojmom.
"Otpornost porodice i povezanost među njenim članovima bile su važne za napredovanje sve dece, bez obzira na stepen teškoća sa kojima su se suočavala. Povezanost roditelja i deteta bila je posebno snažno povezana sa napredovanjem deteta", navela je ona.
Upravo nedostatak otpornosti ukazuje na probleme sa kojima se mnoga deca danas suočavaju, ali i na izazov pred roditeljima koji pokušavaju da im pomognu da tu osobinu razviju. O tome je još početkom 20. veka razmišljao i Albert Ajnštajn, koji je nastojao da otpornost podstakne kod svoje troje dece.
Ajnštajnov savet o životnoj otpornosti
Ajnštajn je sa prvom suprugom Milevom Marić imao troje dece, ćerku Lizerl i sinove Hansa Alberta i Eduarda.
Eduard je bio najmlađi i pokazivao je veliki intelektualni potencijal. Studirao je sa namerom da se posveti medicini.
Međutim, oboleo je od šizofrenije, što je ozbiljno uticalo na njegov profesionalni život. Tokom života više puta je boravio u psihijatrijskom sanatorijumu u Cirihu, u Švajcarskoj. Ajnštajn je za njega govorio da ima "osetljiv nervni sistem".
Iz odnosa oca i sina potekla je i jedna od najpoznatijih Ajnštajnovih misli o istrajnosti, zapisana u pismu Eduardu iz 1930. godine:
"Život je poput vožnje bicikla. Da biste održali ravnotežu, morate nastaviti da se krećete."
Ajnštajn je tako ohrabrivao sina da nastavi dalje uprkos teškoćama, poredeći životne izazove sa vožnjom bicikla, za koju su potrebni i ravnoteža i neprekidno kretanje.
Kako roditelji mogu da odgajaju otpornu decu
Prema Američkom udruženju psihologa, APA, otpornost predstavlja "proces i rezultat uspešnog prilagođavanja teškim ili izazovnim životnim iskustvima, posebno kroz mentalnu, emocionalnu i bihevioralnu fleksibilnost i prilagođavanje spoljašnjim i unutrašnjim zahtevima".
Mnogi roditelji žele da odgajaju decu koja će umeti da se nose sa neuspesima, promenama i teškim životnim situacijama. APA navodi nekoliko načina na koje roditelji mogu da pomognu deci da razviju veću otpornost.
Roditelj prvo mora da vodi računa o sebi
Otpornost deteta počinje od stabilnog i zdravog roditelja ili staratelja.
"Ako želite da dete dobro funkcioniše, vodite računa o osobi koja vodi računa o detetu", objasnila je Sunija Lutar, profesorka psihologije na Državnom univerzitetu Arizone.
Roditelji koji su potražili dodatnu pomoć, kroz grupe podrške u zajednici ili usluge stručnjaka za mentalno zdravlje, pokazivali su pozitivnije rezultate u roditeljstvu.
Važno je održavati svakodnevnu rutinu
Struktura igra veliku ulogu u razvoju otpornosti kod dece.
Dosledan dnevni raspored, sa određenim vremenom za školske obaveze, igru i druge aktivnosti, detetu pruža osećaj sigurnosti i može mu pomoći da bolje razvije sposobnost regulisanja emocija.
Odvojite vreme za razgovor sa detetom
Redovni razgovori mogu pomoći deci da se osećaju bezbedno, da slobodnije izraze ono što misle i osećaju i da znaju da imaju podršku.
APA savetuje roditeljima da saslušaju dečje brige i strahove kada im se deca obrate i da im jasno stave do znanja da su tu za njih.
Podsetite ih na trenutke kada su već uspeli
Razgovor o ranijim uspesima i trenucima u kojima je dete pokazalo snagu tokom teških perioda takođe može doprineti razvoju otpornosti.
Roditelji mogu da podsete dete na situacije u kojima je verovalo sebi, uspešno rešilo problem ili donelo dobru i primerenu odluku.
Ravnoteža se uči vežbom, a ne savršenstvom
Ajnštajn svom sinu nije nudio čarobno rešenje. Njegova poruka bila je mnogo jednostavnija, ali istovremeno i zahtevnija. Da bismo sačuvali ravnotežu, moramo da nastavimo da se krećemo napred, čak i kada su ti koraci mali i nesavršeni.
U osnovi, sličnu poruku šalju i rezultati istraživanja Univerziteta Džons Hopkins. Deca ne napreduju zato što u njihovim životima nema problema i teškoća. Napreduju kada pored sebe imaju nekoga ko ostaje prisutan, pruža im podršku i pomaže im da nastave dalje bez obzira na prepreke.
Odgajanje otporne dece nikada nije značilo zaštititi ih od svakog pada. Važnije je da znaju da pored sebe imaju nekoga ko ih prati dok sami uče kako da pronađu i održe ravnotežu.
U galeriji ispod pogledajte i savete psihologa o odgajanju dece:
BONUS VIDEO:
Izvor: Nova/Yumama