- Čuveni psiholog Mihail Labkovski izričito je protiv fizičkog kažnjavanja dece jer ističe da mališani na taj način ništa ne uče.
- Svrha kažnjavanja je da dete nešto iz toga nauči, zato Labkovski ističe da kazna mora biti usklađena sa onim što je dete napravilo.
Psiholog Mihail Labkovski objašnjava zašto fizičko kažnjavanje dece nije rešenje. Saznajte kako pravilno kazniti dete bez straha i bola.
Nekada deluje da jednostavno nema efekta koliko god pričali detetu i zato brzo ponestane strpljenja i razumevanja. Mnogi roditelji se u nekom trenutku zapitaju kako kazniti dete kada ono pređe granicu. Da li kazna treba da bude stroga, da li treba nešto zabraniti ili je dovoljno razgovarati?
Čuveni ruski psiholog Mihail Labkovski, koji ima više od 30 godina praktičnog iskustva, tvrdi da postoji jedna velika greška koju roditelji nikako ne bi smeli da prave – fizičko kažnjavanje dece.
Lični primer nije najbolje rešenje
Autor knjige I Love and Understand: How to Raise Happy Kids (Without Going Crazy with Anxiety) godinama proučava odnose između roditelja i dece i smatra da batine nikada nisu rešenje.
Labkovski objašnjava da mnogi roditelji brane fizičko kažnjavanje jer su i sami odrastali na taj način.
Često se može čuti rečenica: "I mene su tukli pa mi ništa ne fali."
Međutim, psiholog upozorava da sopstveno detinjstvo ne treba uzimati kao jedini primer za vaspitanje.
Prema njegovim rečima, roditelj koji udara dete ne rešava problem u ponašanju, već prenosi sopstveni bes i nemoć na nekoga ko ne može da se odbrani.
Ne menjate ponašanje već narušavate detetovu ličnost
Šta dete zapravo oseća kada ga roditelj udari? Labkovski smatra da dete tada ne uči pravu lekciju.
Umesto da razume šta je uradilo pogrešno, ono može da zaključi da je normalno da jači povređuje slabijeg.
"Dete shvata da svet funkcioniše tako da jači može da povredi slabijeg. Počinje da misli da ga roditelji ne vole", objasnio je psiholog.
Zbog toga je važno pronaći pravi odgovor na pitanje kako kazniti dete, a da ono iz toga nešto nauči, a ne da razvije strah prema roditelju.
Kritika treba da bude usmerena na postupak, ne na dete. Jedan od najvažnijih saveta ovog psihologa jeste da roditelji ne napadaju detetovu ličnost. Nije isto reći: "Ti si bezobrazan" i "Ne sviđa mi se to što si uradio".
Dete mora da zna da je njegov postupak bio pogrešan, ali da ono samo nije manje vredno zbog greške koju je napravilo.
Umesto vike i uvreda, roditelji bi trebalo mirno da objasne šta nije bilo u redu i kakve posledice određeno ponašanje nosi.
Usklađenim snagama protiv lošeg ponašanja
Labkovski ne smatra da deca ne treba da snose posledice svojih postupaka. Ipak, kazna ne treba da bude praćena besom, vikom i ponižavanjem. Kada se roditelji pitaju kako kazniti dete, njegov savet je da posledice budu jasne i povezane sa greškom. Na primer, prihvatljivo je privremeno uskratiti neku privilegiju – igračku, telefon, računar ili odlazak na zabavni događaj.
Ali uskraćivanje osnovnih stvari poput hrane, ljubavi, igre napolju ili osećaja sigurnosti nije dobar način vaspitanja.
Psiholog naglašava i da roditelji moraju biti usklađeni. Ako jedan roditelj postavlja granice, a drugi ih stalno ruši, dete brzo shvati da može da manipuliše situacijom.
Pravila treba da važe za svu decu jednako, bez povlašćivanja i poređenja.
Kako kaže Labkovski, deca u većini slučajeva ne rade stvari iz zle namere. Često jednostavno ne razumeju posledice svojih postupaka. Dobra kazna nije ona koja dete najviše zaboli, već ona iz koje ono nešto nauči.
Zato je odgovor na pitanje kako kazniti dete mnogo složeniji od same zabrane ili kazne. Najvažnije je pokazati detetu gde je pogrešilo i pomoći mu da sledeći put izabere bolje.
Jer cilj roditelja nije da dete posluša iz straha, već da jednog dana samo zna šta je ispravno.
U galeriji ispod pogledajte i savete psihologa Dejla Karnegija o odgajanju dece:
BONUS VIDEO:
Izvor: krstarica.com/Yumama