Svaki vid fizičkog kažnjavanja dece je nedopustiv, iako neki roditelji to pravdaju kao vaspitnu metodu i govore "tako su mene moji roditelji". Mnoga istraživanja pokazuju da fizičko kažnjavanje može da ostavi ozbilje negativne posledice na dete. Čuveni ruski psiholog Mihail Labkovski govori kako deca koja su imala ovako detinjstvo u životu imaju dva puta:

"Ako vam to još nije jasno i očigledno, želim da vam objasnim zašto ne treba da tučete svoju decu. Kada smo pod stresom, na primer, nečim što nas psihički ugrožava ili fizički povređuje, u krv se oslobađa grupa takozvanih glukokortikoidnih hormona. Ovo su poznati hormoni stresa. Ali ovaj proces je zapravo mnogo komplikovaniji nego što se čini i potrebno je mnogo vremena da ga telo "proradi". Kada su deca u blizini roditelja, posebno majke, kod koje se osećaju zaštićeno, ovi hormoni miruju, odnosno ne puštaju se u krv. Ali ako sam roditelj postane izvor stresa, dete do određenog uzrasta fizičko nasilje neće smatrati nečim opasnim za njega. Stoga, on ne doživljava stres i ne primećuje da nešto nije u redu. Problem nastaje kada deca odrastu. Osoba koja veruje da su agresija i nasilje sasvim normalan i sastavni deo života ima samo dva moguća puta – da postane agresor ili "dobrovoljna" žrtva.

Tući dete znači zapečatiti njegovu sudbinu, što je malo verovatno da će se dobro završiti. Biće zlostavljan i ćutaće jer veruje da je to normalno ili će on biti agresor koji tuče, opet zato što misli da je to normalno, što bi moglo da završi u zatvoru. Ako ste u detinjstvu bili izloženi fizičkom nasilju i jednostavno ne možete da ne udarite svoje dete, ili sami smatrate da u tome nema ništa loše, obratite se psihologu.

Ne ignorišite, ne kolutajte očima. Ovo je veoma važna tema. I to ne sme biti tabu."

BONUS VIDEO: 

Šaranje lica mami TikTok/ moms

 (Yumama/T.A.S.)