- Psihoterapeutkinja je izdvojila šest navika porodica u kojima rastu zdrava deca.
- Ona smatra da ove navike mogu da naprave razliku u tome kako se deca razvijaju fizički, emocionalno i mentalno, ali i da mogu da budu korisne celoj porodici.
Zdravlje dece roditeljima je uvek na prvom mestu i sve što čine rade iz najbolje namere, za dobro mališana, iako, naravno, u svemu tome ponekad prave i greške. Porodični terapeuti su u direktnom kontaktu sa porodicom zbog prirode svog posla, pa mogu da uoče i neke obrasce u domovima gde rastu zdrava i srećna deca. Psihoterapeutkinja Glorija Arenson je upravo na osnovu tok svog iskustva stečenog u radu sa porodicama izdvojila neke jednostavne prakse koje mogu da naprave razliku u tome kako se deca razvijaju fizički, emocionalno i mentalno. Štaviše, ona ističe da ove navike mogu da koriste celoj porodici, a ne samo deci.
Arensonova je za Yourtango izdvojila šest jednostavnih roditeljskih navika koje pomažu da se odgaje zaista zdrava deca.
1. Ne mora da se pojede sve iz tanjira
Kada terate decu da pojedu sve što im je na tanjiru, učite ih da ignorišu telesne signale koji im govore da su siti. Deca koja imaju normalan, zdrav apetite često ostavljaju hranu na tanjirima jer slušaju signal. Oni koji jedu kompulsivno ne prestaju dok kutija kolačića ne bude prazna ili dok se ne prejedu jer više ne čuju signal tela koji im govori "dosta".
Jedna studija je otkrila da su dečaci čiji su roditelji insistirali da pojedu sve iz tanjira na kraju tražili veće porcije kada su jeli van kuće. Istraživači su otkrili da učenje dece da ignorišu sopstvene signale sitosti i pojedu ono što im je na tanjiru zapravo ima suprotan efekat, jer nikada ne nauče da kontrolišu sopstvene prehrambene navike.
2. Zdrave veličine porcija
Roditeljima nije uvek da procene koliko hrane je deci potrebno da bi zdravo odrastali. Veličina porcije je ključna, a psihoterapeutkinja savetuje da pitate svog pedijatra ili dijetetičara za pomoć u vezi sa tim i obavezno uključite zdravu hranu iz svake grupe namirnica. Čak i predškolci mogu da nauče da razlikuju proteine, ugljene hidrate ili masti. Ako dete ne voli spanać ili ribu, pronađite drugu sličnu hranu.
Povedite decu u kupovinu hrane sa sobom i neka vam pomognu da izaberete zdravu hranu. Kako rastu, učite ih da čitaju etikete na hrani, a stariju decu možete da naučite o aditivima i kako da izbegavaju one koji su nezdravi.
3. Hrana se ne koristi kao nagrada ili kazna
Svi reagujemo na pohvale, ali kada nagrade za postignuća dolaze u obliku visokokaloričnih grickalica ili deserta, deca to mogu da usvoje pa da i kao odrasli nastave da slave dobro obavljen posao konzumiranjem nezdravih količina kalorija. Stručnjaci savetuju da se desert posluži zajedno sa obrokom, tako da se slatkišu smanji na značaju i on postane samo deo obroka.
Istraživači u Holandiji pratili su preko 3.600 dece i otkrili nešto zanimljivo o korišćenju hrane kao nagrade: roditelji koji su nagrađivali svoje četvorogodišnjake slatkišima završili su sa devetogodišnjacima koji su se emocionalno prejedali i bili su izbirljiviji u vezi sa hranom jer su poslastice postale mnogo vrednije od zdrave hrane u njihovim dečjim glavama.
4. Prepoznavanje da stres izaziva žudnju
Većina onih koji kompulsivno jedu koriste hranu kao sredstvo za smirenje i "lečenje" neprijatnih emocija. Istraživači sa Stanforda sada znaju da žudnja nastaje u našem mozgu kada životni stresovi poremete ravnotežu između moždanih hemikalija dopamina i serotonina. Serotonin je umirujući neurotransmiter. Kada jedemo ukusnu hranu, naš nivo serotonina raste.
Zato, primetite kada su vaša deca pod stresom i naučite ih kako da se nose sa svojom nesrećom ili anksioznošću bez hrane. Podstaknite ih da podele šta uzrokuje stres. Pažljivo slušajte i pomozite im da se reše neprijatnih emocija.
5. Ne koriste se uvredljivi nadimci
Psihoterapeutkinja ističe da je u detinjstvu imala prijatelja kojeg su zvali Debeli, te da se često pitala kada je odrasla kako se on osećao kada čuje da ga tako zovu.
"Ako je vaše dete punačko, uzdržite se od toga da ga zovete uvredljivim imenima ili da ga posramljujete zbog izgleda. Umesto toga, potražite načine da izgradite samopoštovanje. Možda se ističe u drugim oblastima, poput muzike ili plesa", poručuje psihoterapeutkinja.
Jedna studija je otkrila da je više od polovine tinejdžerki članovi porodice zadirkivali zbog težine. Devojke koje su doživele ovu vrstu zadirkivanja od strane svojih porodica bile su mnogo nezadovoljnije svojim telom i bile su sklonije da razviju nezdrave prehrambene navike.
6. Prikazuju se zdravi uzori
Filozofija "radi kako kažem, a ne kako ja radim" je veoma destruktivan primer za decu. Da li ste im dobar uzor kada je u pitanju ishrana, izbor hrane, grickalice i kupovina hrane? Da li se emocionalno prejedate? Da li stalno idete na dijete, krijete slatkiše i varate? Da li mrzite svoje telo? Šta vaša deca čuju kako govorite o sebi kada se pogledate u ogledalo? Ako ne volite svoje telo, učite ih da misle da je izgled važniji od toga ko ste.
Psihoterapeutkinja na kraju ističe da ukoliko koristite ovih šest predloga kao vodič, ulažete u budućnost svoje dece, omogućavajući im da odrastu u zdrave i srećne ljude bez poremećaja u ishrani.
Zabranjeno preuzimanje dela ili čitavog teksta i/ili fotografija/videa, bez navođenja i linkovanja izvora i autora, a u skladu sa odredbama WMG uslova korišćenja i propisima Zakona o javnom informisanju i medijima.
U foto-galeriji pogledajte i savete psihologa o vaspitanju dece:
BONUS VIDEO: