Vršnjačko maltretiranje, zlostavljanje, nasilje – kako god ga nazivali – sve je veći problem u školama i izvan njih. Iako znamo da nikad nije problem u onom ko je na meti zlostavljača, nego u zlostavljaču (ili oko njega, naravno), postoje neka deca koja su češće na meti maltretiranja nego druga. Teško je to objasniti činjenicama i reći zašto, ali znamo da je tako.
Stručnjakinja za roditeljstvo Heder Džonson rekla je za NBC da iako roditelji imaju dobre namere, često nude savete koji promašuju cilj. Ona je podelila strategije koje pomažu roditeljima da zaštite svoju decu od maltretiranja. Između ostalog, rekla je da nije dovoljno reći detetu da "samo ode". To je dobronameran savet, ali može biti, kaže ona, štetan.
"Ono što im zapravo govorimo jeste da ih nećemo naučiti kako da se nose sa sukobima", rekla je. "Tako ih ne naučimo šta da urade kada je nešto neprijano ili kako da se zauzmu za sebe."
Na ovaj način decu učimo da budu empatična, što je sasvim u redu, ali ih, kaže Džonson, ne učimo kako da ne budu žrtve. Ako decu naučimo kako da budu otporni na nasilje, to ne znači da se neće suočiti sa nasiljem, naravno. To znači da će se lakše nositi s tim kad se dogodi. Isto tako, treba promeniti način razmišljanja o nasilju. Nasilje nije nešto "vidljivo" i nešto što je "dramatično". Nasilje je i ako neko detetu govori istu, neljubaznu stvar neprestano i svakog dana ga izoluje ili odbacuje zbog nečega. To je klasično maltretiranje, kaže Džonson.
Stručnjakinja je rekla da nasilnici traže neke predvidljive obrasce kod onih koje će "napasti", a podelila je i neke stvari koje će nasilnici – nesvesno najčešće – primetiti:
- Izolacija
- Oklevanje s odgovorom
- Osećaj neprijatnosti
- Neuspostavljanje kontakta očima
- Izbegavanje pojavljivanja pred svima
Kad znamo te obrasce, onda možemo i da ih sprečimo, ističe Džonsonova, koja je preporučila da je mudro decu učiti kako da razbiju te obrasce vežbanjem samouverenog ponašanja – odnosno svega obrnutog od onoga što nasilnike "privlači".
Evo kakvo bi ponašanje moglo da odbije nasilnike:
- Ulazak u prostoriju uzdignute glave
- Uspostavljanje direktnog kontakta očima
- Zabacivanje ramena unazad
- Uspravno držanje
- Samouvereno i snažno izgovaranje reči
"Nasilnici to ne vole", rekla je. "Traže ljude koji upadaju u obrasce, a ne rade te stvari." Te stvari mogu da se vežbaju svakodnevno, u porodici i krugu prijatelja, u restoranu, knjižari... To mogu biti prilike za izgradnju samopouzdanja i pomoć u razbijanju obrazaca. A važna stavka je i – prijateljstvo, kao i izgradnja otpornosti.
"To što ih neko drugi zlostavlja ne znači ništa o njima", rekla je Džonsonova. "Moraju imati tu sposobnost da se oporave."
BONUS VIDEO:
(miss7mama.24sata.hr/Yumama/Nataša Zlatković)