Znate ono kad vam dođe da iskočite iz sopstvene kože zato što vas dete jednostavno ne čuje i ne želi da uradi ono što mu kažete, nego samo radi po svom? E, pa možda i vi utičete na to.
Tvrdoglavost nije nešto što je isključivo deo karaktera. Iako su neki aspekti detetove tvrdoglavosti izvan roditeljske kontrole, neke roditeljske navike mogu borbu moći između roditelja i dece malo da pojačaju i učine češćom.
Mi kao roditelji želimo da deca nauče da u većini situacija u životu postoje sive zone i da nije sve samo crno-belo. S godinama moraju da razviju alate za rešavanje problema i društvenu svest za snalaženje u sve složenijim situacijama. Kako bi to postigli i kako se deca ne bi neprestano "tvrdoglavila", roditelji bi trebalo da paze na ove tri uobičajene roditeljske greške.
1. Odbijate da delite pobedu
Roditelji moraju da dobiju neke bitke. Ali strateški gubitak nekih može dugoročno da koristi svima jer će smanjiti nivo detetove frustracije. Kad roditelji pokušavaju da dobiju svaku bitku, deca su na kraju iscrpljena, na ivici i verovatnije je da će se boriti za svaku sitnicu.
Niko ne voli da mu se naređuje ceo dan. Dobro je da povremeno prihvatite detetovu "pobedu" pri nekim odlukama jer je tada veća verovatnoća da će se prilagoditi onda kad stvarno treba vi da pobedite.
Ponekad umeće pregovaranja uključuje shvatanje koje se bitke ne isplati voditi. Na primer, možda neće biti kraj sveta ako dete želi da nosi cipele koje se ne slažu sa odećom. Možda čak i nije važno ako žele da nose cipele koje se međusobno ne slažu. Ali, važno je da budete svestan da nije dobro da deci dajete previše opcija - u suprotnom bi mogli da imaju poteškoća u donošenju odluke.
2. Ne pokazujete empatiju
O nekim odlukama ne može da se pregovara, ali postoji način da roditelji donose autoritativne odluke, a da ne ispadnu bezosećajni: priznajte i potvrdite da čujete dete i njegova osećanja. Ako vam ujutru nedostaje vremena, a dete je ljuto jer mu se nijedna opcija za doručak ne sviđa, pokušajte ovako: "Razumem da si ljut zbog ovoga, ali nemamo izbora. Moramo da krenemo ili ćemo zakasniti. Dakle, jutros ćeš da prihvatiš moju odluku, ali sutra ujutru možemo da pokušamo bolje da isplaniramo kako bi imao više vremena da odlučiš".
U ovakvim slučajevima empatija takođe omogućuje roditeljima da deci pokažu kako da regulišu svoje emocije. Podsetite decu da imaju izbor kako da se nose sa situacijama i da vrištanje i vikanje nisu najbolje opcije. Zatim se okrenite i idite, kako biste dali detetu malo prostora da odluči - jer ako samo stojite, verovatnije je da će se produžiti sukob.
3. Pokazujete nefleksibilnost
Čak i kada se čini da deca ne obraćaju pažnju na to kako se odrasli oko njih ponašaju, verovatno će usvojiti načine ponašanja koje će u nekom trenutku oponašati u budućnosti. Dakle, ako vam, na primer, u restoranu kažu kako nema više vašeg omiljenog jela, važno je da pokažete fleksibilnost. Tako decu učite vrednim lekcijama o postupanju u trenucima razočaranja.
Promena može da bude izazovna. Ali modeliranje stava fleksibilnosti je zdravije od onog koji poručuje detetu - uradi tako ili nikako. Deca moraju da nauče da se prilagode događaju i da neočekivane promene mogu biti dobre jer imaju potencijal da stvore nepredviđene prilike. Upornost je sjajna osobina, ali takođe je korisno pokazati i komunicirati da ne odustajete kada morate da napravite promenu.
BONUS VIDEO:
(miss7mama.24sata.hr/Yumama/Nataša Zlatković)