Dr Vilou Dženkins, kanadsko-američki psihijatar, specijalizovana za dečju psihijatriju, otkrila je najčešću grešku koju roditelji prave, barem prema onome što ona vidi – govore deci "nemoj da plačeš".
"Kada kažete detetu da ne plače, šaljete mu poruku da njegova osećanja nisu validna. Plakanje je prirodan način za izražavanje emocija i važno je da se deca osećaju bezbedno da pokažu kako se osećaju", objasnila je Dženkins.
Njen savet je da detetu umesto toga kažete: "U redu je da budeš tužan/na, hajde da pričamo o tome".
Dr Ešli Pagenkof dodaje da je plakanje "razvojno prikladno" u svakom uzrastu. Plakanje je mehanizam prilikom kojeg se oslobađa oksitocin i endorfin, dva "dobra hormona" koja pomažu da se dete oseća smirenije. Saosećajna reakcija roditelja na suze mališana može da ojača njihovu vezu.
"Istraživanja su pokazala da odgovor roditelja na dečje suze utiče na to kako mališan reguliše svoje emocije", pisala je Pagenkof na svom blogu ranije. "Vremenom, ako je reakcija roditelja stalno negativna, dete na kraju neće umeti dobro da reguliše svoje emocije".
Njen savet je da na dečje suze reagujete frazom, poput: "U redu je da plačeš. Hajde da zajedno udahnemo duboko nekoliko puta" ili "Znam da ti je sada teško, žao mi je što prolaziš kroz to. Tu sam, sa tobom" ili "Ovo je baš teško, ali ti možeš da prođeš kroz to".
Gotmanov institut na kojem se obučavaju terapeuti, predlaže da naučite dete kako da identifikuje okidače koji kod njih izazivaju tugu.
Nakon epizode plakanja, stručnjaci savetuju da smireno pitate dete šta se desilo pre nego što je počelo da plače. Neka imenuje svoja osećanja (poput frustracije ili tuge) i prepozna fizičke znake, poput toga da je uznemireno, crveno u licu...
Posle toga, razgovarajte o tome kako da reaguje na situacije koje su okidač za njega. Naučite ga nekim umirujućim mehanizmima, poput dubokog disanja ili brojanja do 10, preneo je nypost.com.
BONUS VIDEO: