Starmalost ili prerana zrelost je u suštini kada dete i roditelj zamene uloge. Dakle, dete emocionalno podržava odraslu osobu (poznato kao emocionalno roditeljstvo) ili upravlja logistikom domaćinstva (poznato kao instrumentalno roditeljstvo). Emocionalno roditeljstvo ima tendenciju da bude štetnije od instrumentalnog tipa.
„Fenomen se dešava kada se roditelj odrekne uloge roditelja i dete oseti potrebu da uđe u tu ulogu“, rekla je Kristen Giring, edukatorka za roditelje u porodičnom resursu Parent Lab.
„Dakle, umesto da se roditelj brine o potrebama deteta, dete brine o potrebama roditelja“, rekla je ona.
Očekivati da vaše dete bude član domaćinstva tako što će odlagati veš, raspremati igračke ili hraniti psa nije isto što i biti starmali. Kada su tereti koji se stavljaju na dete preterani i dugotrajni, stavljaju „emocionalni danak na dete i ometajući razvojno odgovarajuće društvene, emocionalne i akademske napore“, rekla je dr Kadijah But Vatkins, pomoćnica direktora Klej centra za mlade zdrave umove u Opštoj bolnici u Masačusetsu.
Primeri mogu biti ako se od deteta očekuje da deluje kao terapeut svog roditelja, da bude negovatelj mlađe braće i sestara ili mirotvorac tokom svađa odraslih.
Klinički psiholog Sindi T. Grejem , osnivač Velnes centra Brijter Houp, rekla je za HuffPost da je važno imati na umu kulturne i etničke razlike kada vodite ove razgovore, jer „mnoge kulture cene međusobnu povezanost među članovima porodice i 'uključivanje'”.
U kulturama u kojima je to slučaj, „takođe bismo očekivali da vidimo da je deci dozvoljeno da budu deca dok se igraju sa drugom decom, da budu uključeni u obrazovanje druge dece“, dodala je ona.
Određene okolnosti povećavaju rizik deteta da bude roditelj, na primer, ako se njihov roditelj bori sa fizičkim ili mentalnim zdravstvenim problemom, poremećajem upotrebe supstanci, razvodom ili finansijskim problemima, rekla je traumaterapeutkinja Megi Nik. Imigrantske porodice se takođe mogu naći u ovoj vrsti dinamike zbog jezičkih barijera i kulturnog šoka.
„Veća je verovatnoća da ćemo videti praranu zrelost u domaćinstvima sa jednim roditeljem, pri čemu su najstarija braća i sestre najugroženiji“, rekla je Nik.
Ako vam ovo zvuči previše poznato, terapeuti su izdvojili znakove da ste možda bili “roditelj” još kao dete.
Teško se držite granica
Borba za postavljanje i održavanje granica je znak da ste možda iskusili preranu zrelost, rekla je Evelin Pečous, saradnik bračnog i porodičnog terapeuta. Možda imate naviku da zanemarite sopstvene želje, planove i sklonosti da biste zadovoljili tuđe.
„Na primer, neko može da doživi unutrašnji osećaj srama ako kaže da nije u mogućnosti da prisustvuje porodičnom okupljanju zbog prethodnih obaveza — posebno ako su te prethodne obaveze bile zasnovane na nečemu što su želeli da urade za sebe“, rekla je ona.
Istovremeno, možda nećete dobro reagovati na to da vam neko postavlja granicu. Možda ćete se osećati zbunjeno ili povređeno, „posebno ako niste bili u stanju da postavite i održavate razvojno odgovarajuće granice sa roditeljima“, dodala je Pečous.
Imate problema sa odustajanjem od kontrole
U odraslom dobu, možda ćete nastaviti da preuzimate veliku odgovornost i osećate „doslednu potrebu da kontrolišete situacije“, rekla je Grejem.
„Odrasli koji su bili roditelji kao deca mogu da se bore sa dopuštanjem drugima da preuzmu vođstvo u situacijama“, rekla je ona. „Ovo bi takođe moglo rezultirati uspostavljanjem odnosa sa onima koji će im dozvoliti da preuzmu kontrolu. Odrasli koji su bili roditelji kao deca mogli bi da gaje osećanje ljutnje zbog nedostatka podrške.”
Vremenom, ova nemogućnost da dozvolite drugima da dele deo odgovornosti može vas „preopteretiti i na kraju sagoreti“, dodala je Grejem.
Osećate se preterano odgovornim za emocije drugih
Možda se vaš roditelj ponašao prema vama kao prema svom povereniku kada ste bili samo dete i snažno se oslanjao na vas za utehu i podršku. Možda je čak davao komentare poput: „Trebaš mi da mi pomogneš “ ili „Da nema tebe, ne znam šta bih uradio“. U odraslom dobu, možda ćete nastaviti da se osećate kao da ste odgovorni za osećanja i dobrobit drugih ljudi.
„Roditelj je takođe mogao preneti poruke poput: 'Ako ne budeš dobro prošao u školi, naljutićeš me. Zato uradi dobro da me ne naljutiš“, rekla je Pečaus. „Ova poruka onda može razviti internalizovanu priču za dete da ono mora biti 'dobro' ili 'savršeno' kako bi sprečilo da se roditelj naljuti."
Sve popravljate
Kada vam voljena osoba govori o nečemu što se dešava u njihovom životu, ne možete da odolite porivu da ponudite neželjene savete i rešenja u pokušaju da spasete dan.
„Dok odrasli koji su bili roditelji kao deca mogu biti empatični mirotvorci u svojim odnosima, to takođe može dovesti do preteranog uključivanja u međuljudsku dinamiku drugih“, kaže Grejem.
Ona je dodala: „Ukratko, odrasla osoba koja je bila odrasla osoba još kao mala, može se boriti sa unutrašnjim osećanjem nelagodnosti koje proizilazi iz toga što mora da gleda kako drugi ne shvataju kako da upravljaju sopstvenim životima.”
BONUS VIDEO